U ediciji Peščana knjiga koju u beogradskom Službenom glasniku uređuje Branko Kukić, objavljena je knjiga Potraga za Hiljadugodišnjim carstvom. Revolucionarni milenaristi i mistički anarhisti u srednjem veku iz pera jednog od najpoznatijih svetskih istoričara, Normana Kona (1915-2007). Knjigu je sa engleskog jezika preveo Miodrag Marković, a reč je o najboljem delu ovog naučnika u kojem on prati istoriju različitih milenarijskih kultova čiji su se ciljevi zasnivali na ideji o Hiljadugodišnjem carstvu zemaljskom i tome da će, po smaku sveta, na Zemlju sići Hristos i njegovi apostoli.
Srpska književna zadruga u 107. „Kolu“, svojoj renomiranoj i najstarijoj biblioteci, objavila studiju profesora Mihaljčića „O starom srpskom pravu“, koja je nedavno promovisana. Iz knjige „O starom srpskom pravu“ akademika Rada Mihaljčića, između ostalog, saznajemo da je do danas sačuvano 25 rukopisa Dušanovog zakonika.
Roman „Zmaj i Milena“, autorke Matilde Veljković, predstavlja više nego prijatno iznenađenje na domaćoj književnoj sceni. Radi se o delu koji pripada podžanru folklorne fantastike, čija je radnja smeštena u ambijent istočne Srbije, predeo prepoznat i nadaleko poznat kao stecište vlaške magije i mističnih pojava i mesta. Iako nevelik obimom (oko 120 strana, gotovo džepnog formata), roman je od samog početka vođen rukom veštog pripovedača, koji poseduje izuzetan smisao za sliku i detalj.
Vjera Mujović, naša eminentna glumica, žena je izvanredne lepote i šarma, žena je koja poseduje volju, borbu, radost i spremnost. Te jake karakteristike “smestile” su se u jedno od najsuptilnijh bića koje svoj nesebični senzibilitet daje kroz svoje uloge, kroz recitovanje poezije, pevanje ali i kroz pisanje proze. Vjera je do sada objavila dva romana, Registar kreveta, čežnji i opomena (Narodna knjiga) i Nisam ovako zamišljala život (Čigoja štampa) a kada bude stigla, pored putovanja zbog nastupa i brojnih obaveza u Narodnom pozorištu i na scenama u inostranstvu (4. maja u Sarajevu sa kolegom Aleksandrom Srećkovićem i kompozitorom Radetom Radivojevićem igra Poetski kabare Ivo Andrić), nadamo se i nastavku njene spisateljske karijere.
Из књиге академика Рада Михаљчића сазнајемо да је сачувано 25 рукописа „Душановог Законика”. Најстарији и најближи непознатом оригиналу је Струшки рукопис с краја 14. века, а од млађих је најзначајнији Раковачки, преписан 1700. године
Iako je mnogo toga ostalo zauvek izgubljeno u burnoj i turbulentnoj istoriji srpskog naroda, ovaj zapis je ipak opstao. Zna se čak i tačan datum njegovog nastanka – 1. jun 1492. godine! Pročitajte najstariju srpsku narodnu pesmu.
Mnogi odrasli, među njima i mnogi poznati pisci, vraćaju se knjigama koje su na njih uticale u detinjstvu. Zašto onda dečije literature nema među kandidatima za velike književne nagrade?
Kada je, sada već davne 2008. godine, objavio svoj prvi roman „Kosingas, Red zmaja“, književnik Aleksandar Tešić bio je jedan od začetnika do tada kod nas malo poznatog žanra – epske fantastike. Danas, osam godina kasnije, ovaj „srpski Tolkin“ kako ga zovu, iako on ne voli to poređenje, iza sebe ima zavidan serijal knjiga, a ovih dana obradovao je čitaoce i novom romanom.
„До када ћете ви из Србије продавати књиге о грчкој митологији, зар је могуће да немате књиге о својој“ – питање једног Италијана на сајму књига у Болоњи упућено нашем малом издавачу пре неколико година подстакло је Весну Алексић да напише збирку прича „Каљави коњ“ инспирисану словенском митологијом. Та књига је на Београдском сајму добила награду за најбољу дечју књигу на словенским језицима посвећену историји и култури словенских народа и признање „Гордана Брајовић“ за најбољу прозну књигу за децу.
Izdavačka kuća Booka objavila je roman „Mračno da skoro je noć“ savremene poljske spisateljice Joane Bator koja je ovom knjigom osvojila nagradu „Nike“, najprestižnije priznanje koje se dodeljuje u Poljskoj. Po mišljenju kritike i publike u pitanju je možda i najbolji i najupečatljiviji roman objavljen u toj zemlji u poslednjih nekoliko godina.
Moćno delo savremene evropske književnosti, roman čija pojava je ustalasala književne i društvene krugove ove velike nacije. Uspeh ove knjige je još veći kada se, samo nekoliko godina nakon njenog pojavljivanja, savremena Poljska političkom regresijom potrudila da još više zaliči na onu sebe iz Joaninog romana nagrađenog najvećom tamošnjom književnom nagradom.
Ljubitelji fantastike Kostolac
Ово дело, чији је аутор Рената Минић, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-4.0 International.
OD KNJIGE DO DUŠE 