Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Knjiga Vesne Injac-Malbaša – E-biblioteka
Reč je o delu koje je namenjeno bibliotekarima zaposlenim u svim tipovima biblioteka, studentima i profesorima bibliotekarstva i informacionih nauka, široj stručnoj javnosti zainteresovanoj za oblast bibliotekarstva i granične oblasti nauka o informacijama, komunikacijama i medijima, kao i svima koji rade na zaštiti kulturne baštine. Elektronske, virtuelne, digitalne, hibridne, biblioteke bez zidova, jesu teme koje već dugo zaokupljaju pažnju bibliotekara i otvaraju potrebu za novom i dobrom literaturom koju mogu da koriste. Autorka se u svom dugogodišnjem stručnom radu bavila ovom tematikom kako teorijski tako i praktično, objavljujući stručne radove u časopisima i kao bibliotekar – savetnik u svakodnevnom kontaktu sa kolegama, čitaocima, piscima, kritičarima, studentima…
AVRAMOVA DECA -Živana Vojinović
Knjiga Avramova deca, autorke Živane Vojinović, objavljena pod okriljem izdavačke kuće Orion-art iz Beograda, 2015. godine, nezaobilazna je knjiga ne samo za istoričare Jevrejske populacije u Srbiji, nego i za istoričare Srbije, a posebno srpske kulturne istorije čiji su oni bili nerazdvojni deo.
DA SE NE ZABORAVI
Zaborav je najmanje prokletstvo našeg vremena. Na to su ranije bile teže osuđene mnoge generacije, jer je bilo manje pismenih i manje informativnih sredstava. Savremeno doba je vreme brzog informisanja, ali i vreme brzog zaborava. Jedino štampana knjiga koja se nađe u javnim i privatnim bibliotekama, sačuva pamćenje i sećanje. Read the rest of this entry
Digitalno JA: kako smo postali binarni
Dr Jelena Guga je na osnovu rukopisa doktorske disertacije TELO I IDENTITET U DIGITALNOM PROSTORU koju je odbranila na Univerzitetu umetnosti u Beogradu priredila rukopis za svoju prvu naučnu monografiju DIGITALNO JA: KAKO SMO POSTALI BINARNI.
Република Ћопић – Вуле Журић
Ако сте ових дана у дилеми шта да читате, препоручујемо роман Република Ћопић, који је написао Вуле Журић, а објавио Службени гласник из Београда, 2015. године. Прочитајте и приказ о роману који је написао наш књижевни критичар Димитрије Јаничић. Можда вас он још више увери да је то роман који вреди прочитати.
Приказ књиге:
Preminuo autor Zagora
Jedan od legendarnih svetskih crtača stripova, Galieno Feri, koji je široj publici najpoznatiji kao autor “Zagora”, preminuo je u 87. godini.
Некада давно ….
Међународни дан дечије књиге обележава се сваке године 2. априла још од 1967. године, као успомена на дан када је рођен један велики писац бајки и прича за децу – Ханс Кристијан Андерсен (1805-1875). Међутим, препорука Библиотекарског друштва Србије је да током целог месеца априла, тај дан продужено обележава кроз различите активности: популарисање дечијих књига, изложбе дечијих ликовних и литерарних радова, сусрети са писцима и илустраторима, читање бајки и прича – у сваком случају, приближавање књига деци… Поруку за 2016. годину је послала Лучијана Сандрони, писац за децу и младе. Прочитајте њену причу…
Некада давно ….
Некада давно била једна … принцеза? Не.
Некада давно била једна библиотека. И била једна девојчица по имену Луиса која је отишла у библиотеку по први пут. Девојчица је ходала полако, вукући огроман ранац са точковима.
Објављен Речник библиотекарства и информационих наука: немачко-српски/српско немачки
Објављен Речник библиотекарства и информационих наука: немачко-српски/српско немачки у издању Народне библиотеке Србије. Ауторке су: Љиљана Ковачевић и Добрила Бегенишић.
Knjiga Srđana Dragojevića – Kakagrad
Povodom objavljivanja njegove nove knjige “Kakagrad“, poznati srpski reditelj, scenarista Srđan Dragojević govorio je u intervjuu za Večernje novosti o vaspitanju i
“Živimo u surovo vreme, u kojem čovek ponižava u eksploatiše svog bližnjeg. Roditelji dolaze sa posla glave pune briga o fiziološkom preživljavanju. Ima i onih koji su se posvetili bogu novca pa zato svoje potpomstvo stavljaju u drugi plan, ili misle da se pažnja i ljubav mogu kupiti raznim materijalnim glupostima. I mediji potenciraju taj pervertirani sistem vrednosti. Ali, ne treba generalizovati. Znam još uvek puno posvećenih roditelja kojima su deca na prvom mestu“, kaže Dragojević.
ZAŠTO JE DOBRO BITI DOBAR
Zbog svih onih koji su tebi dali.
Zbog svih onih koji će da daju posle tebe.
Zbog čiste savesti i mirnog sna.
Zbog osmeha kada nekoga obradujemo.
Zbog osmeha kada nas neko obraduje.
Zbog malih gestova koji čine život velikim.
Zbog ponosa kada se učini dobro delo.
Zbog osećaja da si najveći u nečijim očima.
Zbog ozarenosti svih onih koji se raduju dobroti.
Zbog sunca koje uvek svetli.
Zbog zemlje koja uvek rađa.
Zbog dobrih ljudi koji nisu uvek dobri.
Zbog loših ljudi koji nisu uvek loši.
Zbog onih koji su nas učili dobroti.
Zbog onih koje smo mi učili dobroti.
Zbog uspomene da će neko da nas pamti po dobru.
Zbog svih onih stvari kojih ne mogu da se setim a znam da su važne…
I zašto još?
Колико су слични српски и санскрит?
Редакција Србин инфа разговарала је младим истраживачем санскрита, Марком Пејковићем, поводом изласка из штампе његове необичне књиге Речник санскрита и српског. У последњих двадесетак година, верујемо као део дугог процеса националног самоосвешћивања, појавило се доста радова везаних за митску и реалну старину српског језика.
OD KNJIGE DO DUŠE 