Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Prva knjiga o Milutinu Tesli – ocu srpskog genija
Poslednji ozbiljniji tekst o ocu srpskog genija Nikole Tesle napisan je još daleke 1928. godine. Nepravdu brojnih biografa ispravio je bruski teslolog i publicista Milovan Matić, koji je u knjizi Srpski prota Milutin Tesla dokazao da je Milutin bio poliglota.
Peškirdan i zanimljivosti o Daglas Adamsu
Zbog njega svakog 25. maja, na Peškirdan, ljudi širom galaksije paradiraju u javnosti sa svojim peškirima, a počeo je kao običan čistač živinarnika. Da se nije izgubio u bespućima divlje Austrije čovečanstvo nikada ne bi dobilo koristan intergalaktički vodič… On je Daglas Adams. Preminuo je na 11. maja 2001. godine, ali je nastavio da živi zauvek u smehu ljudi koji obožavaju njegov čudesan humor.
Uroš Simić – bibliotekar i pisac
Uroš Timić je srpski pisac najmlađe generacije. Diplomirao je na Filološkom fakultetu na katedri za Bibliotekarstvo i informatiku. Kao pobedniku Literarnog online inkubatora izdavačka kuća Laguna objavila mu je knjigu Osmi život. Povodom skorog izlaska njegovog drugog romana odlučili smo da porazgovaramo sa njim o nastanku prve knjige, drugoj knjizi, bibliotekarskim i spisateljskim iskustvima, smislu obrazovanja i života, ali i misticizmu i knjigama za decu…
Невоље одрастања
Ова дивна књига за децу, наше књижевнице Јасминке Петровић ЛЕТО КАДА САМ НАУЧИЛА ДА ЛЕТИМ, објављена је у издању Креативног центра у Београду, 2015. године и о њој смо већ говорили на блогу, али не могу да одолим а да не ставим приказ књиге из угла нашег сарадника, писца и књижевног критичара – Димитрија Јаничића. Прочитајте и књигу и приказ.
Невоље одрастања
Koja knjiga je najuticajnije naučno delo svih vremena?
Nakon što su ugledni knjižari, bibliotekari i izavači sastavili listu 20 najboljih naučnih knjiga, javnost je imala zadatak da ih oceni.
“O poreklu vrsta” (pun naziv: “Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život”) Čarlsa Darvina proglašena je za najuticajniju naučnu knjigu ikad napisanu.
“ČERNOBILJSKA MOLITVA” NOBELOVKE SVETLANE ALEKSIJEVIČ NA SRPSKOM JEZIKU
U izdanju Lagune u ponedeljak će se prvi put na srpskom jeziku pojaviti „Černobiljska molitva“ Svetlane Aleksijevič, dobitnice Nobelove nagrade za književnost 2015. Ovo je potresna knjiga o černobiljskoj katastrofi koja se dogodila 1986. godine, najvećoj tehnološkoj katastrofi XX veka.
Митолошки зборник
Постоји у Србији Центар за митолошке студије, који је напунио две деценије постојања. Уз то, замислите где – у Рачи крагујевачкој, што је заиста својеврсна занимљивост. Тај центар је основан пре двадесетак година и издаје свој већ познати и признати часопис Митолошки зборник. Прошлогодишњи 35. број је изашао у две свеске, а недавно је представљен у Удружењу књижевника Србије, пошто је посвећен члану Удружења Живојину Андрејићу.
Roman norveškog pisca Erlenda Lua – Naivan. Super
„Moj deda je bio car. Pitam se da li u mojoj generaciji uopšte ima careva?“ To je samo jedno od pitanja koja sebi postavlja glavni junak romana Naivan. Super. norveškog pisca Erlenda Lua. Taj dvadesetpetogodišnji mladić iz Osla, u jednom trenutku svog odrastanja shvata da je izgubio osećaj da postoji smisao i da će na kraju sve biti ok. Na vrlo osoben i iznad svega duhovit (Luov) način, mladić počinje da traga za smislom, entuzijazmom, za nečim što bi ga pokrenulo. Preispitujući postojanje vremena, on zapravo upoznaje i istražuje ogroman i specifičan prostor – svoju ličnost. Vrlo iskrena i emotivno obojena, ali bez patetičnog tona i fraza, ova ispovest glavnog junaka je,na simboličkom planu i kritika savremenog društva.
Камени папир и нова технологија
Убрзани развој технологије у последњих двадесетак година оставио је трага на све нас. Превише олако прихватамо неке ствари… Промене су цена прогреса. Наша деца се малтене рађају са мобилним телефонима и таблетима у рукама. Моја ћерка не може да замисли, како сам ја могла да одем на студије у Београд (1992-1996) и да будем без мобилног телефона. То је садашњој деци незамисливо. Сећам се, осамдесетих година, када сам ја била у Основној школи, мој отац се спремао да купи видео рекордер (тада је то била реткост у нашем крају). Објашњавао ми овако: „Рики, са њим ћемо моћи, кад нисмо кући, да снимамо на касете, филмове и емисије које нисмо могли да гледамо… Замисли само када би могла да гледаш, када желиш, све оне серије и филмове које си пропустила…“ Ја кажем: „Вауууу!!! Каква технологија!“ Радовала сам се данима, ма месецима… А, да напоменем, тада смо имали само два телевизијска програма на репертоару, цртане филмове увече у 7:15, филмове понекад… На жалост, мој отац је убрзо после тога погинуо, није доживео да има у кући ни видео рекордер, ни компјутер, ни ДВД, ни мобилни, ни таблет, ни Интернет. Размишљам тако понекад, ухваћена у овај велики избор који тренутно имам пред собом – преко 100 канала, Интернет са неограниченим бројем филмова, серија, дигиталних књига, сајтова са едукативним и информативним садржајима – шта би мој отац рекао на све то, да може да види?! Read the rest of this entry
Desanka Maksimovic – Letopis Perunovih potomaka
SA STARIM BOGOVIMA
Starim se Bogovima lakše ispovedam,
S njima i ljudski govoriti mogu,
Reći im više no nedokučnom Bogu,
Priznati svaku od zabluda i beda.
Stari Bogovi gotovo svi odreda
Shvate našu grešku mnogu,
Bila u delima ili reči, slogu
–Svaki od njih nas praštajuće gleda.
I oni imaju ljudskih osobina
Vole život, sunce, dobra vina,
Pate što i njima prolaznost preti.
Ja još u srcu čuvam crkvicu staru,
Oni svi u njezinom oltaru –
Mada i oni grešni, meni su sveti.
OD KNJIGE DO DUŠE 