Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
10 najmisterioznijih drevnih spisa
Dešifrovanje ovih spisa bi moglo da otkrije mnogo o drevnim kulturama…
Ukoliko se dešifruju na pravi način, kodeksi stari nekoliko stotina ili hiljada godina mogu da otkriju mnogo toga o drevnim kulturama. Često napisani prastarim jezikom, nepoznatom gramatikom, ovi kodeksi zahtevaju pažljivu analizu, prenosi Blic.
О савременом човеку
Из књиге „Умеће живљења“ Ериха Фрома
Савремени човек може у материјалном свету да постигне више него што је икад пре било могуће. Те су последице међутим потпуно несразмерне физичком и интелектуалном труду који је у њих уложен. Да бисте возили моћан аутомобил није вам потребна ни телесна снага ни посебна вештина или памет. Да би се пилотирало авионом потребно је много вештине; да би се бацила хидрогенска бомба – релативно мало. Свакако да и даље постоје занимања која захтевају знатну умешност и труд; то су занимања занатлије, лекара, научника, уметника, високообучених радника, пилота, рибара, хортикултуристе, и нека друга, али њих је све мање. Огромна већина људи ради послове који не траже много памети, маште нити било какве концентрације. Физичке последице (резултати) нису више сразмерни људском труду, и ово раздвајање труда (и вештине) и резултата једна је од најзначнијих и најпатогенијих црта модерног друштва јер деградира и омаловажава труд.
О читању и писању
Из књиге „Умеће живљења“ Ериха Фрома
Умеће читања и писања је још један пример искривљене процене умних активности цивилизованог човека. Савремени човек верује да је овладавање овим умећем неоспоран знак напретка. Уложени су највећи напори да се искорени неписменост, готово као да је она знак некаквог менталног поремећаја; напредак нације мерен је – осим бројем аутомобила – процентом људи који умеју да читају и пишу. Овакви вредносни судови занемарују чињеницу да народи код којих је читање и писање монопол малобројних кругова свештеника или учењака имају изванредно памћење. Модерном човеку је тешко схватљиво да су читаве књижевности – Веде, будистички текстови, књиге Старог завета, позније јеврејско усмено предање – стотинама година верно преношене с колена на колено пре него што су записане. Ја сам запазио управо супротно: људи који можда чак и умеју да читају и пишу, али се овим знањем ретко служе – на пример мексички сељаци – имају одлично памћење, јер ништа не записују. Свако може и сам доћи до сличних запажања. Чим нешто запишете, престајете да улажете напор који памћење захтева. Не морате, као што је то било некада, да урезујете податке у свој ум, јер сте их сачували на помоћном средству: пергаменту, папиру, траци. Осећате да сад више не морате да памтите јер је садржај безбедно похрањен у начињеној забелешци. Отуда дар памћења пати од помањкања употребе.
/Erich_Fromm_1974-570db1493df78c7d9e490d9f.jpg)
Црква
Из књиге „Веровање у Срба“ Момчила Спасојевића
Када се човек усправио и погледао у сунце, одмах је начинио олтар, принео му киту цвећа као свој скромни дар, јер му је у истом часу било јасно да мора бити неком захвалан за своје постојање и да треба преко цркве молити се и славити име свога творца. Српски православни народ је одувек поштовао цркву, а свештенике како када и како којега, па је стога разумљива мисао која тврди да су српска насеља познатија по својим црквама и манастирима, него по својим свештеницима. У својим пословицама наш народ о „поповима“ углавном говори у негативном смислу, али никада и о цркви или манастирима. За цркве и манастире углавном су везана ова веровања која штите њихов ауторитет.
Knjižara za samousluživanje u Interlakenu
Interlaken se nalazi u središnjem delu Švajcarske. Od najbližeg većeg grada, Berna, Interlaken je udaljen 60 km jugoistočno. Švajcarski Nemci čine većinu grada i nemački jezik dominira u gradu, međutim, poslednjih decenija u Interlakenu je gradsko stanovništvo postalo veoma šaroliko, pa se u gradu mogu čuti i brojni drugi jezici. Prvi pomen naselja vezan je za 1279. godinu i postojanje ženskog manastira. Smešten između dva jezera, a oivičen visokim snežnim Alpima, ovaj grad je još od 19. veka otkriven od strane umetnika kao veoma slikovito mesto, a zatim je kao takvo postalo veoma privlačno za turiste, što je doprinelo razvoju naselja. U ovom divnom gradiću zaista može da vam zastane dah od lepote, ali ono što je mojoj ćerki najviše privuklo pažnju, kao detetu jednog bibliotekara, je knjižara za samousluživanje, napravljena od starih telefonskih govornica, a koja radi po principu – ostaviš jednu svoju knjigu, uzmeš drugu od ponuđenih. Sve čisto, u savršenom redu, korisnici knjižare disciplinovani, odgovorni. Ko zna, možda bi tako nešto moglo i kod nas da se primeni. Jednom.
Viminacijum, nasleđe kao vremenska kapsula za ljude iz budućnosti
Viminacijum je vremenska kapsula napravljena i ostavljena tu za neko vreme. U veliki depo stavljamo sve što ne razumemo, uvereni da će razumeti oni koji će tek doći, kaže autor monografije o Viminacijumu Miomir Korać.
Knjiga posvećena jednom od najznačajnijih lokaliteta u Srbiji, monografija „Viminacium urbs et castra legionis“ koju je priredio direktor Arheološkog instituta u Beogradu i arheološkog projekta Vimanacijum Miomir Korać, predstavljena je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Knjiga sa dušom – „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović
Dimitrije Janičić, poznati pisac, prevodilac i književni kritičar, o knjizi „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović (Beograd: Kreativni centar, 2020).
Писмо Умберта Ека унуку
Драго моје унуче,
Не бих желео да ово писмо звучи превише поучно, да ти причам о љубави према комшијама, домовини, човечанству и слично. Не би ти ово ни слушао (већ си пунолетан, а ја сам престар), јер се систем вредности толико променио да моје препоруке можда нису ни одговарајуће.
Дакле, желим да ти дам само један савет који ти може бити од користи сада када користиш паметне телефоне. Нећу ти рећи да не користиш телефон из страха да не зазвучим као глупи старац. И сам користим мобилни.
Желео бих да разговарам о болести која је погодила твоју генерацију и ону пре тебе, која већ студира на универзитетима. Говорим о губитку памћења.
Карпалес рукописна библиотека и први штампани атлас света
Текст приредила Миланка Стокић
Карпелес рукописна библиотека (Karpeles Manuscript Library) је приватна збирка више од милион рукописа и докумената у Сједињеним Америчким Државама и највећа је колекција те врсте на свету. Основали су је раних 1980-их калифорнијски магнати за некретнине, Давид и Марша Карпелес, са циљем да подстакну интересовање за учење, нарочито деци. Да би колекција била доступнија, размењује се између неколико музеја Карпелес, широм Сједињених Држава. Предмети се ротирају између музеја тромесечно, а сваки од музеја представља дневну општу поставку и један или више посебних заказаних експоната током целе године. Поред тога, Карпелес стално проширује садржај своје веб странице. Све услуге Карпелесове библиотеке рукописа су бесплатне. У овој невероватној рукописној библиотеци налази се и први штампани атлас света
Kada s nekim možete da se smejete, zajedno možete sve
Iz knjige Jelene Pantić „Kad porastem biću ja“
U nekoj bajci, ne sećam se više kojoj, jedan kralj je tražio muža za svoju ćerku princezu.
Rekao je da će njenu ruku dati onom koji uspe da je nasmeje.
Kad razmišljam šta mi je najvažnije da muškarac kom ću pokloniti svoje srce ima, uvek mi spontano prvo padne – da ume da me nasmeje.
I da možemo da se smejemo zajedno.
OD KNJIGE DO DUŠE 