Akademska knjiga iz Novog Sada upravo je objavila novi roman Lasla Vegela „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile“ u prevodu Vicka Arpada. Roman govori o istoriji jedne novosadske porodice. Priča o njoj počinje krajem prve decenije 20. veka i završava se početkom 21. veka – ona pokazuje apsurdnost porodične priče jedne nacionalne manjine, pripovedajući o paralelnim životima dede (Janoš Šlemil) i njegovog unuka (Ferenc Šlemil).
Rad u knjižarama može biti veoma naporan i bez toga da vam neprijatne mušterije dodatno otežavaju život. Ne budite i vi takva osoba kada sledeći put odete negde da kupite knjigu i pogledajte naših pet saveta lepog ponašanja u knjižari.
Ako se zaposleni trude da vam budu od pomoći u svakom trenutku i učine da se osećate kao kod kuće u knjižari, nema razloga da i vi ne uzvratite istom merom i izbegnete da se ponašate na neprikladan način. Predstavljamo vam nekoliko pravila ponašanja koja vas mogu uputiti na pravi put.
Slavuj je po običaju u proleće pevao. Vide ga kukavica, pa mu reče: „Hoćeš li da se opkladimo da ja lepše od tebe pevam?“ Slavuj je pogleda, pa odgovori: „Ako hoćeš, hajde, ali ko će nam biti sudija?“ „Eno, onaj koji onde pase, vidiš kolike su mu uši!“ odgovori kukavica. Počnu oni pevati, ali šta magarac zna šta je slavujevo pevanje! Sasluša on i slavuja i kukavicu i reče da kukavica ipak mnogo lepše peva. I tako, izgubi slavuj opkladu. Slušao sve to jedan pastir i dođe da uteši slavuja govoreći: „Ne stidi se, mili slavuju, za tebe je veća čast što se tvoje pevanje magarcima ne dopada“.
Izdavačka kuća „Geopoetika“ danas će prvi put na srpskom jeziku objaviti čuvenu knjigu Harukija Murakamija „O čemu govorim kad govorim o trčanju“, koju je sa japanskog na srpski prevela Divna Glumac.
U ovoj nesvakidašnjoj knjizi Murakami piše o sebi, o svojim životnim principima i nekim ličnim lekcijama koje je naučio trčeći.
Čitanje je jedna od najvažnijih životnih veština i u velikoj nam meri pomaže da ostvarimo sve svoje životne potencijale. Čitanje razvija um, otvara prozor u svet koji nas okružuje, razvija toleranciju za novo i drugačije. Ono nas povezuje s najkreativnijim, najbistrijim, najneobičnijim ličnostima iz prošlosti i sadašnjosti i omogućuje nam da od njih neposredno učimo.
Istorija je pokazala da veliki broj pisaca nije bio zadovoljan aktuelnim političkim režimom i političkim akterima, te je revolt iskazivao delima u kojima je vlast pronalazila svoje loše strane ili žestokim kritikama koje su se najčešće završavale robijom.
Као и њен отац Светозар Милетић, Милица Томић се бавила политиком, била је посланик, писала је и уређивала лист „Застава”, као и лист „Жена”. Била је удата за Јашу Томића
Deklaracija o zajedničkom jeziku koju su brojni intelektualci proglasili prošle nedelje u Sarajevu podigla je mnogo prašine, iako u suštini konstatuje činjenicu koje smo svi — tj. narodi koji su drugu polovinu 20. veka proveli komunicirajući na srpsko-hrvatskom jeziku — bili svesni, da se „razumemo“. Autori Deklaracije kažu da zajednički jezik ne mora da ima i zajedničko ime. Što nas dovodi u još jedan apsurd: jedna od funkcija jezika i jeste imenovanje pojava, a šta bi onda trebalo da mislimo o tom jednom jeziku koji ne može da imenuje ni sopstvenu pojavu?
U životu sam napisao preko deset hiljada pesama, a u knjigama je ostala tek četvrtina mog opusa, kazao je danas naš istaknuti pesnik i književnik Ljubivoje Ršumović na svečanosti kojom je obeleženo 60 godina njegovog rada u Dečijem kulturnom centru Beograda.
Изворни ускршњи Зека вероватно је повезан с паганским фестивалом еквиноција, који је некада претходио Ускрсу. Саксонци су посветили месец април слављењу своје богиње пролећа и плодности, која се, не случајно, зове Eastre. Еastrina света животиња је зец, будући да је ова животиња један од најчешћих симбола плодности и поновног рађања.
Ljubitelji fantastike Kostolac
Ово дело, чији је аутор Рената Минић, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-4.0 International.
OD KNJIGE DO DUŠE 