Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Sunce ovog dana – Vladimir Pištalo
Izdavačka kuća Agora iz Novog Sada (Zrenjanin), objavila je ove, 2017. godine, knjigu našeg poznatog pisca Vladimira Pištala – Sunce ovog dana: Pismo Andriću. Moj poštovani saradnik, pisac, prevodilac i književni kritičar – Dimitrije Janičić, smatra da je ova knjiga vredna njegovog prikaza. U svakom slučaju, zavredila je njegovu potpunu pažnju i poštovanje prema autoru. Pročitajte prikaz, a naravno, nakon toga, obavezno pročitajte i knjigu.
PIŠTALO JE ŽIVEO I RASTAO SA ANDRIĆEVIM DELOM
Породична преписка кнеза Милоша Обреновића – представљање књиге у Библиотеци у Пожаревцу
У Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у уторак 18. јула 2017. године, одржано је књижевно вече на коме је представљена књига Породична преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, коју је приредила др Татјана Брзуловић Станисављевић, дипломирани библиотекар саветник и начелник Сектора набавке и обраде у овој библиотеци. О књизи је, поред ауторке, говорио и наш познати историчар Дејан Ристић.
Godina zeca – Arto Pasilina
U izdanju izdavačke kuče Odiseja, 2015. godine objavljen je roman Godina zeca, koju je napisao poznati finski pisac Arto Pasilina.
Finsku književnost, mentalitet finskog naroda i njihovu kulturu – veoma slabo poznajem, ali nakon ovog romana, dobila sam želju da saznam više. Da pročitam više.
Trajno sećanje na srpsku princezu
U Ambasadi Srbije u Moskvi promovisana knjiga istoričarke Galine Ševcove. Knjiga „Crveni mak za kneginju“ odslikava rusko-srpske odnose. Malo poznata sudbina Jelene Karađorđević Romanove
Autorka Galina Ševcova i istoričar Slavenko Terzić, ambasador Srbije u Moskvi
Tajna istorija kultne knjige: „Šta ako je, nakon svega, to loš roman?“
Pedeset godina je prošlo od kada je, krajem proleća 1967. godine, argentinska Sudamerikana Pres, u to vreme vodeći izdavač savremene latinoameričke literature, u Buenos Ajresu objavila „Sto godina samoće“, roman tada slabo poznatog kolumbijskog autora. Gabrijel Garsija Markes bojao se, šaljući rukopis izdavaču, da će i ta knjiga umreti čim bude štampana… jer sve što je prethodno napisao prodato u ukupno – manje od 2.500 primeraka.
Речи на Ч – Магдалена Реџовић
Чудно је то слово Ч. Заправо, чудне су речи које њим почињу. Све ми се чини да их нема пуно, а кад се окренем налетим на неку од њих и саплетем се, чак и буквално, али не на речи, већ на предмете чији називи овим словом почињу.
„Дечје новине”, од гиганта до музејскe прашине
Изложба „Дечје новине – гигант југословенског издаваштва” која се у уторак увече отвара у атријуму Народне библиотеке Србије подсетиће нас на издавача чији је стрип „Никад робом” достигао тираж од невероватних 600.000 примерака.
„Агент Гестапоа” који је цртао стрипове
Прича о Вељку Коцкару је прича о златном добу српског стрипа 30-их и 40-их година, каже Александар Ракезић Зограф који је управо завршио снимање филма о српском стрип-цртачу који је стрељан 1944. године.
Najveći arapski živi pisac: svaki Iračanin ima makar pet horor priča iz svog života
Odrastanje u ratom zahvaćenom Iraku, ekonomske sankcije, sudbina ilegalnog migranta i borba za opstanak u Evropi… Fascinantna životna priča Hasana Blasima je fascinantna njegovom spisateljskom daru daje dodatnu mistiku i težinu
Foto Wikimedia – Commons, Bengt Oberger
Njegoševi preci bili – Bogutovići!
Monografija Živka Andrijaševića o čuvenoj crnogorskoj dinastiji otkriva malo poznate istine o njenom poreklu. Potiču od bosanske vlastele, a rodonačelnik bio Herak Herakovič.
OD KNJIGE DO DUŠE 