Gramatička znanja koja svako dete treba da ponese iz škole

Napisala Srbijanka Stanković

Školski programi prilično su obimni, pa u većini slučajeva učenici zajedno sa nastavnikom „prelete“ preko gradiva koje nakon nekog vremena zaborave. Donekle, to je i normalno, jer je nastava organizovana tako da se učenici moraju svega dotaći, a vremena je malo.

Međutim, postoje neka znanja koja se obavezno moraju poneti iz škole, jer je funkcionisanje bez njih u daljem životu jako teško. Važno je naučiti osnovna gramatička pravila koja se tiču fukcionalne pismenosti. U nastavku ovog teksta pročitajte koje nastavne jedinice iz srpskog jezika imaju posebnu važnost za vaše obrazovanje.

Gramatika srpskog jezika

Najjednostavnija definicija gramatike jeste da je to nauka koja nas uči pravilnom govoru, čitanju i pisanju. Od prvog razreda osnovne škole susrećemo se sa osnovnim gramatičkim načelima koja se tokom daljeg školovanja proširuju. To znači da je gramatika srpskog jezika heterogena i kompleksna nauka.  Gramatika je poput velikog skupa jezičkih pravila koja bi trebalo da se poštuju, iz tog skupa izdvojićemo ona znanja koja svaki učenik treba da ponese nakon školovanja.

Padeži u srpskom jeziku

Mnogim strancima koji se odluče za učenje srpskog jezika najteže padaju padeži u srpskom jeziku. Retko koji stranac će usvojiti sve padeže i znati da ih upotrebi u svakodnevnom govoru. Takođe, padeži su teški i učenicima u školi, a posebno onima u dijalekatskim područjima naše zemlje. Iz tog razloga, na padeže se mora obratiti više pažnje, kako u školi, tako i van školskih klupa.

Šta su padeži i koje su njihve funkcije?

Učenicima je padeže najbolje objasniti na konkretnom primeru. „Da li ste čuli u govoru različite oblike jedne reči, npr. baka, bake, baki, bakom itd?“, moglo bi glasiti jedno od pitanja učenicima pre samog definisanja padeža i njjihove obrade.  Prema definiciji, padeži upućuju na različite oblike neke imenske reči. Podsetimo se, imenske reči su imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi. U srpskom jeziku postoji sedam padeža:

  1. Nominativ
  2. Genitiv
  3. Dativ
  4. Akuzativ
  5. Vokativ
  6. Instrumental
  7. Lokativ

Padeži mogu imati oblike jednine i množine. Takođe, padeži u rečenici mogu imati više funkcija. Navešćemo nekoliko primera:

Ana piše pismo.  Pesma je zanimljiva.

Postavljamo pitanje KO piše pismo i dobijamo odgovor – ANA ili ŠTA je zanimljivo  i dobijamo odgovor – PESMA.  Iz ovih primera vidimo da nominativ najčešće ima funkciju subjekta u rečenici. Međutim, može imati i neku drugu funkciju: deo imenskog predikata, apozicija ili atribut. Na ovakav način trebalo bi analizirati svaki padež posebno i utvrditi koje sve funkcije mogu imati. Nakon toga poželjno je učenicima davati testove gde bi sami morali da prepoznaju padež, njegove oblike i funkciju.

Pravopisna pravila

Drugi važan segment gramatike koji se nikako ne prašta onome koji to ne zna jesu pravopisna pravila. Zbog toga ih naučite na vreme, jer vam kasnije tokom života mogu predstavljati problem. Navešćemo par situacija gde bi vas pravopisno neznanje skupo koštalo.
Ukoliko planirate da konkurišete za posao na nekoj poziciji gde je potrebno poslati propratno pismo ili radnu biografiju, poslodavac će pogledati, u zavisnosti od radnog mesta za koje konkurišete, i vaše poznavanje gramatike srpskog jezika. Ukoliko ste napisali „dali“, „samnom“ i sl. verovatno ćete ostati i bez odgovora i bez posla.
Još jedna situacija gde se retko vodi računa o pravopisnim pravilima jestu poruke koje se šalju telefonom. Razlog je verovatno razgovorni stil koji ne zahteva preteranu ozbiljnost. Međutim, to ne znači da devojci koja vam se sviđa i koju biste želili izvesti u grad treba napisati „ćao hoćeš samnom na piće?“.

Pisanje velikog slova i negacije

U najnovijem izdanju Pravopisa srpskog jezika uvek možete razrešiti svaku nedoumicu kada je reč o ispravnosti onoga što biste želeli da kažete ili napišete. Kako ne bi dolazilo do toga da neko za svaku sitnicu „konsultuje Pravopis“ trebalo bi u školi naučiti osnovna pravopisna načela koja se tiču pisanja velikog i malog slova, negacije, jednačenja sugalsnika i sl.

Među školarcima, ali i odraslima, jedna od najvećih dilema jeste pisanje negacije. Često se dešava da neko napiše neznam, neznajući da se rečca NE uvek piše odvojeno od ličnih glagoslih oblika. Neznam ili ne znam je jedno od najčešće postavljenih pitanja učenika nastavniku. Takođe, često se javlja pitanje „samnom ili sa mnom?“.

Nastavne jedinice oko kojih se u praksi najviše greši jesu padeži i pravopisna pravila, te se zbog toga svim učenicima savetuje da ove lekcije dobro nauče tokom školskih dana.

Posted on 9. decembra 2021., in Askin kutak znanja, Pomoć onima koji uče, Poučno. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: