Category Archives: Nauka u malom
Зашто се пун Месец у јуну назива и Јагода Месец?
Приредила Миланка Стокић
Пун Месец у јуну се традиционално назива Јагода Месец (Strawberry Moon). Добио је своје романтично име не због своје боје, већ због староседелачких народа Северне Америке и периода у години када дивље јагоде у Северној Америци сазревају и спремне су за брање.
Име потиче од домородачких племена (попут Algonquian, Ojibwe, Дакота и Лакота) која су користила називе пуних месеца да означе кључне сезонске догађаје. У јуну, одмах након појаве пуног сателита почиње берба јагода, зато, у част тог догађаја, људи су пун месец првог летњег месеца назвали Јагодни Месец. Дакле, то нема везе са бојом Месеца, већ са чињеницом да је јун месец када јагоде достижу свој врхунац зрелости.
Електронско мастило
Приредила Миланка Стокић
Електронско мастило представља својеврсну комбинацију хемије, физике и електронике. Настаје као потреба у покушају да се направи уређај, који ће нам на квалитетан и удобан начин омогућити дуготрајно гледање у екран, као и осећај макар приближан читању књиге. Група научника са МИТ-ја (Massachusetts Institute of Technology) почела је да развија електронско мастило. За творца е-мастила сматра се Џозеф Џејкобсон[1].
Danas se obeležava Međunarodni dan žena i devojaka u nauci
Kako bi osigurale potpuno i jednako učešće žena i devojaka u naučnim krugovima, Ujedinjene nacije proglasile su 11. februar za Međunarodni dan žena i devojaka u nauci.
Danas manje od 30 odsto istraživača širom sveta čine žene. Prema podacima koje je obezbedio UNESCO, samo 30 odsto studentkinja bira fakultet u oblasti tehnologije, inženjerstva i matematike.
Fizičari pronašli „jake“ dokaze o postojanju nove prirodne sile
Fizičari su do otkrića došli u okviru američkog eksperimenta Muon g-2
Od lepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile fizike igraju važnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Fizika poznaje četiri prirodne sile i to su gravitacija, elektromagnetna, slaba i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otkrili pokazatelje da postoji peta, do sada nepoznata prirodna sila. Ovi rezultati stižu iz laboratorije u okolini Čikaga.
Проф. Вујчић: И зато школујте децу, да истребимо коров
На свом Фејсбук профилу професор Зоран Вујчић, редовни професор Хемијског факултета у Београду и човек који се бескомпромисно бори за струку и науку, објавио је оштру критику свима који у ери епидемије ситуацију погоршавају пласирањем теорија завере.
Седам мостова Кенигсберга – најпознатији математички проблем у историји
Приредила Миланка Стокић
На крајњем западу Руске Федерације, као главни и највећи центар Калињинградске области смештен је Кенигсберг, данашњи Калињинград. Град је смештен на рукавцима реке Прегл. Простире се тако да обухвата и два острва. Да би се спојили сви делови града изграђено је седам мостова. Грађани Кенигсберга долазе на идеју да пређу свих 7 мостова један за другим. То не би био проблем да њихова намера није била да преко сваког могу прећи само по једном. Ту настаје проблем. Никоме није успело да прође мостове на наведени начин, њихова мисија је била готово немогућа. За тај проблем сазнаје швајцарски математичар Леонард Ојлер (1676-1755), који, поред Њутна, Гауса и Архимеда, важи за једног од највећих и најпродуктивнијих математичара свих времена. Године 1736. Ојлер се обраћа писменим путем италијанском математичару Маринонију, детаљно му описујући проблем и дајући своје прецизно објашњење и решење. Ојлер доказује да је немогуће на тај начин прећи све мостове Калињинграда. Његов рад на решавању најпознатијег математичког проблема у историји, чувених Седам мостова Кенигсберга доводи до открића нове математичке дисциплине, Теорије графова. Теорија графова данас има широку примену у многим научним дисциплинама, не само у математици.
Мапа Кенигсберга са мостовима који су представљени жутом бојом
Read the rest of this entryMozak posle tridesete nepovratno gubi ovu bitnu funkciju
Nedavno istraživanje koje je predvodio cenjeni neurolog sa Univerziteta Stenford Endru Gubermen, donosi loše vesti za sve one koji su želeli, na primer, da nauče novi jezik, a imaju više od 30 godina.
Ono što smo lako mogli u detinjstvu, u odraslom dobu je mnogo, mnogo teže. U nekim slučajevima – nemoguće.
Sami smo sebi najveći neprijatelj: Milankovićevi ciklusi ne objašnjavaju globalno zagrevanje
U poslednjih nekoliko meseci pojavilo se niz pitanja u kojima se postavlja pitanje da li je NASA pripisala globalno zagrevanje promenama u načinu kretanja Zemlje oko Sunca – ciklusima koji su poznati i kao Milankovićevi ciklusi.
Muzeji i zabavni parkovi – virtuelne ture
Budući da su (skoro) svi već danima u kućnoj izolaciji zbog epidemine virusa, kako u našoj zemlji tako i u celom svetu, jedan od interesantnih načina da prekratite svoje vreme je da putem interneta obiđete neke od značajnih svetskih muzeja i zabavnih parkova. Ujedno i da proširite svoje znanje. Evo naših predloga:
National Gallery of Art (Washington, D.C.)
National Museum of Modern and Contemporary Art (Seoul)
National Museum of Anthropology (Mexico City)
Smithsonian National Museum of Natural History
Hawai’i Volcanoes National Park
Uživajte i ostanite kući! Čuvajte zdravlje i svoje i tuđe.
Delovi tela jedinstveni poput otiska prsta
Odavno je poznato da se otisak prsta koristi za utvrđivanje identiteta neke osobe, jer je on neponovljiv. Ne postoje dve osobe koje imaju isti otisak prsta. Koliko smo jedinstveni mogu dokazati i drugi delovi tela.
OD KNJIGE DO DUŠE 