Odavno je poznato da se otisak prsta koristi za utvrđivanje identiteta neke osobe, jer je on neponovljiv. Ne postoje dve osobe koje imaju isti otisak prsta. Koliko smo jedinstveni mogu dokazati i drugi delovi tela.

Iris
Dužica ili iris je mišićna opna između rožnjače i sočiva, koja odvaja prednju od zadnje očne komore. Kroz nju u oko ulaze svetlosni zraci. Ona kontrolše veličinu zenice i daje očima boju, u zavisnosti od toga koliko je melatonina u njoj. Dok su boja i struktura irisa određene genetikom, detalji uzorka na njemu nisu. Oni su čak i kod iste osobe različiti na oba oka.

Uši
Uši svake osobe imaju drugačije linije i obline, od kojih je najposebniji njihov rub. U jednom britanskom istraživanju istraživači su razvili algoritam koji je mogao da identifikuje pojedinca između 250 drugih sa 99,6 odsto preciznosti, i to tako što su analizirali kako se svetlost odbija od krivih linija ušiju. Uho je tako poseban identifikator da “Yahoo” razvija tehnologiju za otključavanje pametnih telefona pomoću skenera za uho.

Otisak usana
Uzorak udubljenja na usnama jedinstven je kao i otisak prstiju, otkrila je studija objavljena u časopisu “Forensic Dental Sciences”. Postoji samo jedan problem: iako su otisci na usnama korišćeni kao identifikacija na sudu u izolovanim slučajevima, kriminalci obično ne ljube mesta zločina.

Jezik
Otisci zuba analiziraju se od 1970-ih godina, ali izgleda da je jedini poseban deo usne šupljine zapravo jezik, koji se za života možda malo promeni tokom vremena, jer je zaštićen u samoj duplji unutar zubnih nizova gornje i donje vilice. Danas se čak razvijaju i trodimenzionalne slike jezika za pomoć u prepoznavanju.

Hod
Neki ljudi hodaju pogrbljeno, neki poskakuju ili se vuku. Svako se kreće na svoj način i to nije stvar samo pomeranja nogu, već celoga tela, a istraživači su otkrili 24 komponente koje čine nečiji hod. Prema njima se svako može prepoznati u masi, a njihova kombinacija čini svaki hod drugačijim od drugih.

Glas
Lako je prepoznati nečije glasovne karakteristike, poput frekvencije (visoke ili niske) i intenziteta (glasno ili tiho), ali ostale osobine, poput rezonancije ili nazalnosti, obično je teže odrediti.

Glas je delom genetski određen, a bitnu ulogu u formiranju glasa igraju i dužina vrata i širina ždrela, ali i naučene karakteristike poput izgovora samoglasnika. Na osnovu tih kombinovanih osobina, naučnici su već stvorili sisteme za automatsko prepoznavanje nečijeg glasa ako je on prethodno snimljen u bazi podataka.

Otisak nožnih prstiju
Otisci na prstima ruku fetusa razvijaju se istovremeno sa otiscima prstiju na nogama i takođe su jedinstveni. Iako FBI ima nacionalnu bazu podataka koja povezuje 66 miliona ljudi sa njihovim otiscima prstiju, poznat je samo jedan slučaj kad je otisak nožnih prstiju upotrebljen na sudu.

Provalnik je provalio u škotsku pekaru i ostavio otisak na podu posutim brašnom. Iako je to bio jedini dokaz protiv njega, porota ga je osudila u roku od 15 minuta.

Zubi
Ne samo da otkrivaju DNK, zbog čega se stomatološki kartoni često koriste za identifikaciju tela, već su posebni i zbog ličnih navika. Možda češće stežete čeljusti ili svirate određeni instrument. Zbog takve istrošenosti zuba do koje dolazi vremenom čak i jednojajčani blizanci imaju različite zube.

Mrežnjača
Retina ili mrežnjača je precizan snimak nervnog sistema, jedinstvenog za svakog, a prikazuje i uzorak krvnih sudova koje oftalmolog primećuje da bi otkrio prve znake dijabetesa, visokog krvnog pritiska, pa čak i propadanja zdravlja mozga.

Iako se ljudske mrežnjače obično posmatraju samo kod oftalmologa, identifikacija mrežnjača se u životinjskom svetu koristi veoma često, a najviše kod čistokrvnih konja.

Izvor: rs.n1info.com