Advertisements

Category Archives: Iz mog ugla

Novac pokreće svet

Sećate li se filma Kabare i poznate melodije „Novac pokreće svet“? Kabare (Cabaret) je filmski mjuzikl iz 1972. godine, koji je režirao Bob Fos, a čiju glumačku ekipu čine Lajza Mineli, Majkl Jork i Džoel Grej. Radnja filma je smeštena u Berlin, početkom tridesetih godina prošlog veka i prati život Sali, američke pevačice, devojke slobodnih shvatanja (Lajza Mineli) i njenog cimera Brajana (Majkl Jork), nadmenog britanskog intelektualca, koji daje privatne časove engleskog kako bi zaradio pare za život u Berlinu, dok završava studije nemačkog. Boemski život, ljubavni trougli, početak vladavine nacista – u svakom slučaju, veoma zanimljiv film koji je 1973. godine dobio prestižne nagrade – Zlatni globus za najbolji igrani film i osam Oskara (za najbolju glavnu ulogu, za najbolju sporednu ulogu, za režiju, kinematografiju, najbolju muziku…). Film je odabran 1995. godine za čuvanje u Filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država, kao „kulturno-istorijsko i estetski značajno dobro“. Američki filmski institut uvrstio je ovaj film 2006. godine u 100 najboljih mjuzikala.

Read the rest of this entry

Advertisements

Срећна Нова 2019. година!

Блог Од књиге до душе жели свим својим пратиоцима и сарадницим срећну Нову 2019. годину и срећне новогодишње празнике! Да вас живот окружи добрим људима и добрим околностима. Живи, здрави и срећни били!

Srećna Nova 2019. godina

Violinista na krovu

Film „Violinista na krovu“ (Fiddler on the Roof) je mjuzikl urađen po priči Šaloma Alejhema „Tevje, raznosač mleka“, koja je originalno objavljena na jidišu 1894. godine, a Džozef Stajn je priču preradio u scenario za film. Film je sniman u staroj Jugoslaviji, a radnja filma se odigrava u Anatevki, izmišljenom jevrejskom selu u Carskoj Rusiji. Glavni lik Reb Tevje, trudi se da očuva jevrejsku tradiciju i zbog toga dolazi u sukob sa svojim ćerkama i njihovim željama da se udaju za osobe koje nisu izabrane na tradicionalan način. Film je 1971. nominovan za pet Oskara, uključujući i kategoriju za najbolji film. Širom sveta postala je popularna pesma iz filma „Da sam bogat čovek“. Pogledajte insert iz filma…

Read the rest of this entry

Dan u životu drevnog egipatskog doktora

U plodnoj dolini reke Nil,  oko 5000. godine pre nove ere, nastala je civilizacija starog Egipta. Egipćani su svoju civilizaciju obeležili sa originalnom mitologijom, religijom koja je bila mnogobožačka, na čelu sa vrhovnim Bogom Sunca – Ra, njegovom ženom i sinom uz stalnu pratnju Ozirisa (Bog stvaranja) i Seta (Bog rušenja). Boginja zdravlja i ozdravljenja bila je Sekmet. Njoj su upućivane molitve i ponude, a egipatski lekari su lečili simptome. Medicina se stvarala i učila u hramovima (u Saisu, Heliopolisu, Memfisu, Tebi…) a obavljali su je sveštenici. Egipatska medicina je u velikoj meri bila magijska, ali sa magijom se paralelno razvijalo i naučno razmišljanje u područjima kao što su: medicinska astrologija, botanika, minerologija, anatomija, javno zdravlje ili klinička dijagnostika.  Egipćani su veliko značenje pridavali ishrani i probavi. U ovom veoma poučnom TED-ovom filmu, autorka filma Elizabet Kok (Elizabeth Cox) prikazuje kako lekarka iz drevnog Egipta Pasašet (ćerka lekara) sprovodi svoju praksu u gradu Memfisu na obali Nila u Egiptu. Sredstva za lečenje pacijenata koje su u to vreme koristili su bila: med, beli luk, kumin, lišće akacije, kedrovo ulje. Pogledajte film.

Read the rest of this entry

Lekcija za sreću iz Japana

Japan je predivna zemlja i jedna je od zemalja koje bih jednog dana želela da posetim. Pored Škotske, Irske i Letonije. Mislim, volela bih da ih sve posetim, jednom, ali kako JA i većina mojih savremenika trenutno finansijski stojimo, ovde gde jesmo, ta želja će možda da se ostvari, u dalekoj, dalekoj budućnosti. Elem, volim da gledam japanske filmove, da čitam njihove romane, obožavam njihovu kulturu, ali pre svega, poštujem ih zbog filozofije života. U Japanu ljudi rade stvari razmišljajući i o drugima umesto da misle samo na sebe. Pažljivost, kako prema ljudima, tako i prema bilo kom drugom živom biću je uočljiva na prvi pogled. Pogledajte ovaj interesantni video koji sam pronašla na Facebook-u.

Read the rest of this entry

Tišina u biblioteci

Nekada su biblioteke bile poznate po tišini. Podrazumevalo se da, kada se uđe u hram kulture, mora da se šapuće. Da se ne ometa mir onih koji u njoj uče ili istražuju. Poznate su vam i scene bibliotekarki koje na svaki vaš malo povišeniji ton, uzvrate glasnim: „Pssst“. Na sreću, nije više tako. Danas, tišina nije poželjna u bibliotekama. Ne radi se u potaji. Znanje se ne čuva sebično, već se rado deli. Radionice, književne večeri, predavanja, sastavni su deo bibliotekarskih aktivnosti. A, na njima, živa reč je veoma zastupljena. Biblioteke su postale savremeni centri informacija, gde se potreba za informacijama izražava jasno i glasno. Svet se menja, a menjaju se i bibliotekari sa njime.

pssst

Read the rest of this entry

Teško je biti čovek

Jedna moja profesorka sa fakulteta, poznata po svojoj stručnosti, ali i ljubaznosti, znala je da kaže: „Najgori studenti postaju najstroži profesori.“ U prevodu – oni koji su imali najslabije ocene na fakultetu, studirali desetak i više godina (poneki i skoro dvadeset), postaju oni koji treniraju strogoću nad drugima i iživljavaju se nad svima koji su ispod njih. Istina je da u korenu takvog njihovog ponašanja leži iskompleksiranost i potreba da stalno dokazuju kako su oni „najpametniji“, kako su „najbolji“ u svemu, „najnačitaniji“, „najinformisaniji“, „najuticajniji“. Savest, kao savest, ne miruju ni kod njih, bori se jadna, ali je oni uspavljuju svojom stalnom „borbom za istinom“, „borbom za pravdom“,  „borbom za kulturom“ – ali samo onom koja je po njihovoj volji. I po njihovom sebičnom merilu.

bad woman 1
Read the rest of this entry

Boying Up – Mayim Bialik

Privukla mi je pažnju priča jedne glumice, izuzetno inteligentne i duhovite žene. Naleteh na njeno gostovanje kod poznatog voditelja Stivena Kolberta (The Late Show with Stephen Colbert). Mayim Bialik, poznatija kao Ejmi, Šeldonova devojka iz serije Teorija velikog praska (The Big Bang Theory) rođena je 12. decembra 1975. godine u San Dijegu. Njeni roditelji su potomci Jevreja pobeglih od holokausta iz Poljske i Mađarske. Iako je bila primljena i na Harvard i na Jejl, odlučila se za neuronauku na UCLA, da bi ostala blizu svoje porodice.

Ejmi

Read the rest of this entry

Први мај – празник рада и још нешто уз то

Међународни празник рада – Први мај обележава се широм света,  у знак сећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Више десетина хиљада радника у Чикагу тог 1. маја 1886. године, изашло је на улице захтевајући боље услове рада, осмочасовно радно време и право на поштовање радника. На Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: „Први мај је заједнички празник свих земаља на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност“.

Read the rest of this entry

Žene iz moje familije – Rakila

U mojoj familiji žene su ponizne, blagog karaktera, podređene muškarcima i njihovoj čeličnoj volji. Svaku njihovu želju ispunjavaju u trenu, zanemarujući sopstveni sud i potrebe.
Ne verujete, a? Verujte mi i meni je ovo smešno dok pišem, ali me to ne sprečava da na porodičnim slavljima, kada se pokrene neka tema o tome, ja demonstrativno iznesem ovu tvrdnju i time izazovem grohotan smeh svih tih muškaraca iz naše familije čije su žene „ponizne“, „blagog karaktera“ i „uvek na usluzi“. Žene suptilno klimaju glavu, a muškarci se hvataju za stomak od smeha.

Majkina kuća

Rodna kuća najstarijih Ivanovića – fotografisao Zoran Ivanović

Read the rest of this entry