Category Archives: Iz istorije
Ko sve i zašto slavi Dan nezavisnosti, 4. jul?
Danas je 4. jul, jedan od najvećih državnih praznika Sjedinjenih Američkih Država – Dan nezavisnosti. Evo nekih činjenica o ovom datumu.
Njegoševi preci bili – Bogutovići!
Monografija Živka Andrijaševića o čuvenoj crnogorskoj dinastiji otkriva malo poznate istine o njenom poreklu. Potiču od bosanske vlastele, a rodonačelnik bio Herak Herakovič.
Otkrivanje spomenika velikom Petru II Petroviću Njegošu u Andrićgradu 2013.
КОСОВСКИ БОЈ
Турци су прве нападе на Лазареву државу извели 1381. године, тада су дошли до Параћина, али су их ту Срби сузбили и вратили назад. Пошто је султан Мурат I био презаузет у Малој Азији, оставио је на миру Србе на неколико година. Кнез Лазар је добио дојаву да Турци врше велике припреме да у пролеће 1386. године поново нападну Србију. Али и тај покушај за Турке је био погубан, па су морали поново да беже из Лазареве државе.
Vidovdan: Veliki praznik koji „otvara oči“
Vidovdan je nepokretni verski praznik kog praznuje Srpska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Spada u nepokretne praznike, a po starom kalendaru je 15. juna. Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum.
Никола Милованчев – Истина о логору Земун 1941–1944.
У,,Политици“ од 6. јуна објављен је интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен“. Поштујући историјску истину, али и читаоце „Политике“, сматрам својом дужношћу да исправим неке нетачности изнесене у делу интервјуа у којем се помиње нацистичкоусташки логор Земун. Већ сам наслов интервјуа је споран: 1941. године постојало је само једно Сајмиште, зато назив логора никако не може бити „Старо Сајмиште“. А логор треба звати његовим правим именом: „Логор Земун“. Све време док је постојао, власти окупиране Србије нису имале никаква овлашћења над логором – Србија је била с друге стране Саве. Чињеница је да су у првом раздобљу (децембар 1941 – мај 1942) зликовци логор називали „Јеврејски логор Земун“ и да је тада убијено више од 6.000 логораша јеврејске народности.
Lepota bala: petominutni vodič kroz balske haljine
Delikatno i egzotično doterane, napravljene od luksuznih tkanina, balske haljine su najformalniji odevni predmeti za društvene prigode. Ukrašene čipkom, biserima, šljokicama, vezom, naborima, svilenim trakama. Tkanine koje su se najčešće koristile su: saten, svila, taft i somot. Dekoltirane, spuštenih ramena, oblik balskih haljina se nije promenio mnogo od sredine 19. veka.
Судбина подунавских Шваба – Николина Зобеница
Подунавске Швабе су два века живеле на подручју Војводине и дале су значајан допринос развоју и напретку културе на овим просторима. А онда су одједном нестале. Њихови трагови су остали: у архитектури, у обичајима, у храни и пићу, у језику. У тој мери су (п)остали саставни део наше културе да их нико не препознаје као стране, ни не размишља о њима. У историјском сећању постоји рупа када је реч о подунавским Швабама. Ко су они и како су и када и зашто нестали?
Marija Kiri – prva svetski poznata i priznata naučnica
Marija Kiri je ne samo prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, već i prva osoba koja je tu nagradu dobila dva puta, i jedina žena koja ju je dobila za dve različite kategorije. Povučena, dostojanstvena i skromna stekla je divljenje naučnika u celom svetu.
Snimak sa TED-a
DUHOVNO NASLEĐE DREVNIH CIVILIZACIJA BALKANA
U martu 2017. godine na Youtube kanalu postavljen je snimak hrvatske emisije „Na rubu znanosti“ koja se prikazuje na HRT kanalu. Urednik i voditelj ove emisije je poznati hrvatski novinar, muzičar i pisac naučne fantastike Krešimir Mišak. Tema emisije bila je Duhovno nasleđe drevnih civilizacija Balkana i o njoj je govorio Goran Šarić, magistar teologije i doktor istorijskih nauka. On potvrđuje da istorija nije egzaktna nauka. Ne može niko sa sigurnošću tvrditi da se nešto desilo baš onako kako se kaže da jeste. Sve naše predstave i verzije istorije su samo mogućnosti, sve dok neko ne izmisli vremeplov, pa da sa sigurnošću potvrdi. Šarić kaže da se izučavanje istorije bazira na tri stvari – na predanja, arheologiju i istorijske izvore. U današnje vreme, sve je više istoričara koji se vraćaju na predanja, kao najpouzdanija za izučavanje istorije, jer je poznato da se istorijski izvori mogu falsifikovati. Pobednici pišu istoriju onako kako njima odgovara. Ali predanja je malo teže falsifikovati, jer kada ona jednom zažive u narodu, više se ne menjaju. Naravno, postoje tu i dodatne nauke, koje danas olakšavaju razrešavanje zagonetki vezanih za određene događaje iz istorije, kao što su: kulturologija, forenzička antropologija, genetička genealogija, lingvistika, mineralogija… Od raznih grana nauke, stvara se jedna šira slika. U ovoj emisiji čućete puno zanimljivih teorija. Ko je sve živeo na teritoriji Balkana? Da li su pre Rimljana i Grka u jadranskom bazenu postojale zaboravljene predantičke civilizacije? O Etrurcima, Ilirima, Keltima, Slovenima. O Lepenskom viru i Vinči. Pogledajte emisiju.
Putevi rimskih imperatora: U klisuri legionara
Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru serijala „Putevi rimskih imperatora“, premijerno je emitovala novu emisiju „U klisuri legionara“ posvećenu rimskom limesu u Đerdapskoj klisuri. Granica Rimskog carstva na teritoriji današnje Srbije prolazi kroz Panonsku ravnicu, preko Singidunuma, Viminacijuma, kroz Đerdapsku klisuru. U ovoj emisiji RTS-a, koja je prikazana 9. juna 2017. godine, učestvovali su: dr Miomir Korać, dr Vladimir Petrović, Marina Bunardžić, dr Sofija Petković, dr Mirjana Glumac, Dejan Radovanović, Gordan Janjić i Dragan Jacanović. Uživajte.
OD KNJIGE DO DUŠE 