Advertisements

Ko sve i zašto slavi Dan nezavisnosti, 4. jul?

Danas je 4. jul, jedan od najvećih državnih praznika Sjedinjenih Američkih Država – Dan nezavisnosti. Evo nekih činjenica o ovom datumu.

585feb4d711e183b111bae846fb32b01

Šta je Dan nezavisnosti?

SAD praznuju dan kada su obezbedile nezavisnost od Britanskog carstva nakon rata. Dan nezavisnosti pada 4. jula svake godine.

2aa876431fd6614331275c65487876de

Šta se desilo u Američkom ratu za nezavisnost?

Američki rat za nezavisnost, poznat i kao Američka revolucija je bio rat između Kraljevine Velike Britanije i trinaest „Ujedinjenih kolonija“ (Nju Hempšir, Masačusets, Roud Ajland, Konektikat, Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Delaver, Merilend, Virdžinija, Severna Karolina, Južna Karolina i Džordžija). Rat je predstavljao vrhunac politike Američke revolucije tokom koje su kolonisti hteli da zbace britansku vlast. Bitkom kod Leksingtona (18. aprila 1775) otpočeo je rat za sticanje nezavisnosti. Tokom rata, 4. jula 1776. doneta je Deklaracija nezavisnosti i proglašena samostalnost od britanske krune.

Od kada se slavi Dan nezavisnosti?

Prva proslava je upriličena 1777. godine i tada je ispaljeno 13 hitaca iz puške, po jedan za svaku od prvobitnih kolonija. Međutim, naziv praznika Dan nezavisnosti je prvi put korišćen tek 1791. godine.

Zašto su Amerikanci želeli nezavisnost?

Zakon o taksenim markama iz 1765. i Taunsendovi zakoni iz 1767. su razljutili koloniste, zbog toga što su nametali poreze kolonijama uprkos nedostatku predstavljanja u Vestminsterskom parlamentu. Jedan od protestanata je bio Džon Henkok. 1768, Henkokov brod, Liberti (u prevodu Sloboda) su zaplenili predstavnici carina, a on je optužen za krijumčarenje. Henkok je organizovao bojkot čaja iz Kine koji je prodavala Britanska istočnoindijska kompanija, čija je prodaja pala sa 320.000 funti (145.000 kg) na 520 funti (240 kg). Do 1773, kompanija je bila u velikim dugovima i imala velike zalihe čaja u skladištima bez izgleda da ga proda, jer su krijumčari poput Henkoka uvozili čaj bez plaćanja uvoznih carina. Britanska vlada je donela Zakon o čaju, koji je dozvolio Istočnoindijskoj kompaniji da prodaje čaj direktno kolonijama, što joj je omogućilo da ga prodaje po cenama nižim nego što su nudili kolonijalni trgovci i krijumčari. Protesti su organizovani u Filadelfiji i Njujorku, ali su bostonski protesti ušli u istoriju. Građani Bostona su posumnjali da je novi porez na čaj samo još jedan pokušaj Britanskog parlamenta da ukine američke slobode. Događaj poznat kao Bostonska čajanka je bio protest američkih kolonista protiv Velike Britanije, u kome su uništili veliki broj sanduka čaja na brodovima u Bostonskoj luci. Narod je bio nezadovoljan ubiranjem poreza na osnovne životne namirnice kao što je čaj. Incident, koji se odigrao 16. decembra, 1773. je bio jedna od varnica koje su zapalile Američku revoluciju.

Kako se danas obeležava Dan nezavisnosti?

Danas Amerikanci obeležavaju praznik uživanjem u piknicima, roštiljanjem, kampovanjem, kao i neizostavnim vatrometom. Ulice su pune zastava i obeležja crveno belo plave boje.

Šta ljudi jedu za Dan nezavisnosti?

Osim roštilja, često se jedu i američke palačinke, kukuruzni hleb, začinjena pileća krilca, torte…

Ko slavi 4. jul osim SAD?

Filipini slave Dan republike 4. jula, a prethodno se tog dana praznik zvao Dan nezavisnosti.Tog datuma 1946. godine Filipini su dobili nezavisnost i to od SAD. I Ruanda obeležava isti datum, jer je na današnji dan 1994. godine okončan genocid u toj zemlji. Zanimljivo je i da Danska slavi američki Dan nezavisnosti. Sve je počelo kada je grupa Amerikanaca danskog porekla 1911. godine kupila deo zemljišta u Jitlandu u Danskoj. Oni su kasnije polonili zemljište tadašnjem kralju Danske uz uslov da se na njemu održava proslava američkog praznika. Tako je festival „Rebildfesten“ postao najveća, a možda i jedina zvanična proslava američkog Dana nezavisnosti koju organizuju neamerikanci.

Dan nezavisnosti je i blokbaster film u kojem uništavaju Belu kuću

„Dan nezavisnosti“ je film u kojem Vil Smit, Džef Goldblum i Bil Pulman spasavaju svet od vanzemaljaca. Bil Pulman kao predsednik SAD ulazi u vojni avion i kreće da se bori sa vanzemaljcima koji su prethodno uništili brojne svetske znamenitosti poput Bele kuće u Vašingtonu.

A tu je i nastavak…

Prošle godine je objavljen nastavak filma „Dan nezavisnosti“. Zanimljivo je da je nastavak filma stigao u britanske bioskope baš onog dana kada je održan referendum o izlasku iz EU, dana za koji je Najdžel Faraž rekao da je to britanski „Dan nezavisnosti“. Kritika je film bezmalo smrvila baš poput Londonskog mosta koji je stradao u filmu.

Predsednička smrt 4. jula

Džon Adams i Tomas Džeferson, jedina dva potpisnika Deklaracije o nezavisnosti koja su kasnije postali predsednici SAD preminuli su 4. jula 1826. godine, tačno 50 godina nakon potpisa Deklaracije.87c6efa5a11b319bc057aaabf17ade49

Izvor: Blic

Advertisements

Posted on 4. jula 2017., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: