Category Archives: Iz istorije
Jovan Vladimir – vladao pre Nemanjića, a stradao strašnom smrću
Jovan Vladimir bio je vladar Duklje, najistaknutije srpske kneževine tog doba, od oko 1000. do 1016. godine. Njegova vladavina odvijala se tokom dugotrajnog rata između Vizantije i Samuilovog carstva.
Bio je u savezništvu sa Vizantijom, što mu nije pomoglo da zaštiti svoju zemlju od cara Samuila, koji je osvojio Duklju 1009. ili 1010. godine, a njega utamničio u Prespi, na jugozapadu današnje Makedonije.
Templarsko ponašanje prema ženama
Da li su se Vitezovi Templari prema ženama ponašali viteški?
Pravila Reda siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama podrazumevala su tradicionalno monaško ponašanje prema ženama, sa veoma antifeminističkim tonom – na ženu se gleda kao na nešto što utiče na braću.
Međutim, istorijski dokazi ukazuju da su braća imala daleko sekularniji pogled na žene, nego što se mislilo. Bili su spremni da istrpe pritisak svojih laičkih pokrovitelja zbog primanja žena u viteški red, a u jednom slučaju su čak prihvatili odgovornost za ženski manastir.
Svetski dan zaštite životne sredine
Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se u celom svetu 5. juna još od 1972. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija održala u Stokholmu prvu Konferenciju o zaštiti životne sredine. Širom sveta na ovaj dan vladine i nevladine organizacije pokreću brojne aktivnosti koje se odnose na ekološke probleme i potrebu za očuvanjem životne sredine.
Imaginarno i stvarno: Šangri-La, tibetanski raj
Jedna od omiljenih utopija je Šangri-La, smeštena u nepristupačnom delu Tibeta, sa lamaističkim manastirom prilepljenim uz stenu. Tamo se sporije stari, a pojedinci imaju sposobnost predviđanja budućnosti. I danas, u 21. veku, ljudi se i dalje nadaju da se baš na Himalajima nalazi zemaljski raj. Prema budističkim i hinduističkim spisima, taj veličanstveni planinski venac je „pupak sveta” i „sedište bogova”.
Gertrud Bel – kraljica pustinje
Za Lorensa od Arabije zna svako, dok za Gertrud Bel jedva ko – sasvim nepravdeno, jer je ova arheološkinja, istoričarka i spisateljica prva žena koja je sama proputovala neistražene predele arapske pustinje. Radila je kao britanska tajna agentkinja i bila je politički najuticajnija žena svog vremena. Bez Gertrud Bel ne bi bilo Iraka. Film ,,Kraljica pustinje“ od Vernera Hercoga nudi nam uvid u njen život.
Dan mladosti, štafete i slet: Ovako se nekada slavio 25. maj u Jugoslaviji
Danas je 25. maj, dan koji se nekada širom bivše Jugoslavije masovno slavio kao Dan mladosti i rođendan Josipa Broza Tita. Za neke je on bio „najveći sin naroda i narodnosti“, a za neke špijun i diktator.
Свети Ћирило и Методије
Српска правослана црква данас слави Светог Ћирила и Методија, браћу из Солуна који су ширили писменост и хришћанство међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији.
Najveća umetnička dela nastala u vreme epidemija
Od užasavajućih epidemija kuge koje su harale Evropom 14-18. veka, preko španske groznice koja je pokosila stanovništvo 1918. do epidemije side iz osamdesetih, umetnici su aktivno učestvovali u beleženju razaranja, užasa i patnji sa jakom emocijom, hrabrošću i razboritošću. Često su razmišljali i o široj slici, pa su nam pružali nadu, utehu i milost.
Odela koja su doktori koristili za vreme kuge
Zaštitno odelo rad je doktora Charlesa de l’Ormea (1584-1678). Odela su se prvo koristili u Parizu, ali posle su se proširili širom Evrope.
Zaštitno odelo bilo je sastavljeno od kaputa teških tkanina pokrivenih voskom te su pokrivali od glave do pete. Maska je imala stakleni otvor za oči, kljun kao kod ptica koji je bio cilindričnog oblika i u kojem su se nalazile mirisne supstance. Neki od mirisnih materijala su fosilna smola, matičnjak ili pčelinja trava, metvica lišća, smola, karanfilić, tinktura opijuma, ružine latice. Smatrali su da ih je to štitilo od zaraženog vazduha. Osim zastrašujućeg odela, doktori su koristili drveni štap kako bi pregledali pacijente bez dodira.
1. maj – Međunarodni praznik rada
1. maj – Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na velike radničke demonstracije održane u Čikagu (SAD) 1886. godine, koje su organizovane iz protesta zbog neispunjenja zahteva radnika za poboljšanjem uslova rada. Ovaj praznik ima mnogo veće značenje od same uspomene i odavanja počasti hrabrim ljudima koji su dali svoje živote za veća prava radnika. On predstavlja i dan svetske radničke solidarnosti. Zbog vanredne situacije u zemlji izazvane epidemijom virusa, a zbog zaštite zdravlja stanovništva, ove godine građani neće moći na tradicionalan način da proslave 1. maj, jer je na snazi zabrana kretanja od 30. aprila od 18h, pa do 2. maja do 5h ujutru. Srećan vam praznik i ostanite u svojim kućama. Čuvajte zdravlje.
OD KNJIGE DO DUŠE 