Category Archives: Iz istorije
Anica Savić-Rebac, najobrazovanija Srpkinja 20. veka
Još kao devojčica počela je da objavljuje prevode i svoju poeziju, a njene prve pesme pažljivo je pregledao Laza Kostić. Bila je jedna od najobrazovanijih Srpkinja u 20. veku, doktor klasične filologije i autorka i filozofskih, estetičkih, poetičkih i kritičkih radova koje stručnjaci ocenjuju kao izvanredne. Tomas Man se u jednom od svojih romana oslonio na njen tekst, francuski antropolog Deni Sora je, posle čitanja njenog pisma Rebeki Vest, rekao:
– Ako odavde do Kine ima dvadeset osoba kao što je ova žena, naša civilizacija neće propasti – piše Balkan magazin. Ipak, Anica Savić-Rebac od svojih sunarodnika nije dobijala podršku i hvale kakve je zasluživala.
Зашто се каже – Соломонско решење?
Соломонско решење – мудро, довитљиво и праведно решење проблема.
Поред израза соломонско решење, често се користе и изрази соломонска одлука, соломонска пресуда. Сви ти изрази, који упућују на мудрост и домишљатост, везани су за име јеврејског краља Соломона, владара Израела од 971. до 931. п.н.е.
На данашњи дан рођен Никола Тесла
Данас се навршавају 164 године од рођења генијалног српског научника и једног од највећих проналазача у историји човечанства Николе Тесле, који је најпознатији по открићу наизменичне струје, а допринео је и развоју бежичне комуникације, ласера, радара, роботике.
Top 5 najstarijih računara na svetu: „Šampion“ potiče iz vremena pre Hrista
Dobro ste pročitali naslov, ne brinite. Predstavljamo vam „računarske dinosauruse“, a očekujemo da nam u komentarima napišete da li ste čuli za neki od njih. Pa, da krenemo.
4. јули – Дан борца
На данашњи дан, далеке 1941. године, Политбиро ЦК КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом, донео је Одлуку о подизању оружаног устанка народа Југославије и повео је Народно-ослободилачку борбу за ослобођење земље од фашистичких немачко-италијанских окупатора и њихових савезника. Након тога су кренули организовани устанци широм земље.
Zašto se većina srpskih prezimena završava na -ić?
Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju. Ipak, postavlja se pitanje zašto se Srbi prezivaju na – ić?
Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi. Sufiks „ić“ je slovenski deminutiv čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.
Mihailo Kozes – prvi balkanski poturica
Osman Gazi, poznat i kao Otoman bio je vođa osmanskih Turaka i osnivač Osmanske dinastije. On i dinastija, koja je ponela njegovo ime su kasnije osnovali i upravljali novonastalim Osmanskim carstvom koja će u kasnijim vekovima postati jedna od najvećih sila u svetskoj istoriji.
ZABORAVLJENA MAJKA KNEZA MILOŠA
O poreklu baba-Višnje, majke knjaza Miloša Obrenovića, koju mnogi smatraju pravim začetnikom dinastije Obrenović, veoma se malo zna. Uglavnom, zbog nedostatka podataka u literaturi koja se bavi istorijom navođeno je da je baba Višnja iz porodice Urošević iz Donje Trepče.
Необичан тимски спорт
Археолози су недавно установили да су још у деветом веку Кинескиње из виших друштвених сталежа уживале у једном опасном спорту – игрању пола на магарцима.
У граду Си’ану, у централном делу Кине, археолози су открили гробницу од цигала, стару више од хиљаду година. Њена величина и осликани зидови, на којима су представљене фигуре слугу и музичара, као и то што је гробница очигледно била похарана, јасно указују да је у њој била сахрањена особа високог друштвеног статуса. То потврђује и камени епитаф пронађен у гробници, у којем пише да је у ту, 878. године, сахрањена Цуеи Ши, кинеска племкиња и супруга царског гувернера.
Kako se kroz Brankov most čuvaju sećanja na građevinu kralja Aleksandra
Današnji Brankov most nalazi se na temeljima Mosta viteškog kralja Aleksandra koji je svečano otvoren u oktobru 1934. godine, a srušen na samom početku Drugog svetskog rata. Mnogi žitelji glavnog grada danas ne znaju da je nekada ovde bio viseći most, čiji ostaci se sada nalaze na obe savske obale. Deo ispod građevine, poznat po prolazu tramvajskih linija i neobičnim stilskim lukovima, mnogima je prepoznatljiv kao ambijent iz različitih filmova.
Taj deo građevine projektovao je veliki ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, koji se, baš kao i mnogo njegovih zemljaka, našao u Beogradu posle Oktobarske revolucije.
OD KNJIGE DO DUŠE 