Category Archives: Biblioteka
Sunce ovog dana – Vladimir Pištalo
Izdavačka kuća Agora iz Novog Sada (Zrenjanin), objavila je ove, 2017. godine, knjigu našeg poznatog pisca Vladimira Pištala – Sunce ovog dana: Pismo Andriću. Moj poštovani saradnik, pisac, prevodilac i književni kritičar – Dimitrije Janičić, smatra da je ova knjiga vredna njegovog prikaza. U svakom slučaju, zavredila je njegovu potpunu pažnju i poštovanje prema autoru. Pročitajte prikaz, a naravno, nakon toga, obavezno pročitajte i knjigu.

PIŠTALO JE ŽIVEO I RASTAO SA ANDRIĆEVIM DELOM
Породична преписка кнеза Милоша Обреновића – представљање књиге у Библиотеци у Пожаревцу
У Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у уторак 18. јула 2017. године, одржано је књижевно вече на коме је представљена књига Породична преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, коју је приредила др Татјана Брзуловић Станисављевић, дипломирани библиотекар саветник и начелник Сектора набавке и обраде у овој библиотеци. О књизи је, поред ауторке, говорио и наш познати историчар Дејан Ристић.
Godina zeca – Arto Pasilina
U izdanju izdavačke kuče Odiseja, 2015. godine objavljen je roman Godina zeca, koju je napisao poznati finski pisac Arto Pasilina.
Finsku književnost, mentalitet finskog naroda i njihovu kulturu – veoma slabo poznajem, ali nakon ovog romana, dobila sam želju da saznam više. Da pročitam više.

Požarevac se odužuje Mileni Pavlović Barili
Ova godina u Požarevcu će definitivno proteći u znaku Milene Pavlović Barili, čuvene slikarke rođene u gradu pod Čačalicom koja ga je proslavila i van granica Srbije. Požarevac je definitivno rešio da se oduži slavnoj sugrađanki. Gradonačelnik Požarevca Bane Spasović još prošle godine najavio je da će 54. Ljubičevske konjičke igre, u prvoj nedelji septembra, biti posvećene Mileni koja je, nesporno, najveći kulturni brend tog grada.
Trajno sećanje na srpsku princezu
U Ambasadi Srbije u Moskvi promovisana knjiga istoričarke Galine Ševcove. Knjiga „Crveni mak za kneginju“ odslikava rusko-srpske odnose. Malo poznata sudbina Jelene Karađorđević Romanove
Autorka Galina Ševcova i istoričar Slavenko Terzić, ambasador Srbije u Moskvi
Монотеизам – Религија нашег времена и нови религијски покрети
У среду, 19. јула 2017. године у 19 часова, у Библиотеци у Костолцу, огранку Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, одржаће се предавање на тему: Монотеизам – Религија нашег времена и нови религијски покрети. На предавању ће се пре свега говорити о монотеизму (потиче од грчке речи MONOS – један и THEOS – Бог) који представља најсавршенији облик религије који се одржао до данас. О три најутицајније монотеистичке религије познате у историји светске културе – Јудеизму, Хришћанству и Исламу, сазнаћете више од Александра Вујичића, вероучитеља запосленог у Техничкој школи са домом ученика „Никола Тесла“ Костолац. Дођите у Библиотеку!
Tajna istorija kultne knjige: „Šta ako je, nakon svega, to loš roman?“
Pedeset godina je prošlo od kada je, krajem proleća 1967. godine, argentinska Sudamerikana Pres, u to vreme vodeći izdavač savremene latinoameričke literature, u Buenos Ajresu objavila „Sto godina samoće“, roman tada slabo poznatog kolumbijskog autora. Gabrijel Garsija Markes bojao se, šaljući rukopis izdavaču, da će i ta knjiga umreti čim bude štampana… jer sve što je prethodno napisao prodato u ukupno – manje od 2.500 primeraka.
Речи на Ч – Магдалена Реџовић
Чудно је то слово Ч. Заправо, чудне су речи које њим почињу. Све ми се чини да их нема пуно, а кад се окренем налетим на неку од њих и саплетем се, чак и буквално, али не на речи, већ на предмете чији називи овим словом почињу.
Људи могу да уче ко је Бог, од оних који живе по заповестима
Што више човек живи по заповестима Христовим, то више људи око њега могу да уче ко је Бог. Нама је потребна икона; за нас, Бог је апстракција.
Ми нисмо чак ни као Кајин да би могли да попричамо са Њим, да га видимо; За нас је Бог апстракција.
А онда, читајући у списима о неким стварима, ми замишљамо те ствари …
Док не видимо некога ко конкретно живи, у различитим временима живота, по такозваним заповестима, ми остајемо са нашим имагинацијама и неминовно лутамо. „.
(О. Рафаил Ноица)
























