Postoje ljudi koji ponekad ne znaju dovoljno jasno šta vole, ne znaju da kažu ni šta ne vole, ali svako uvek zna čega se plaši. Najstrašnije u vezi sa ovom pričom je što se ne plašimo ni paukova, ni miševa, ni mraka, što ni približno ne zaziremo ni od zlih duhova i smrti koliko se bojimo lepih stvari. Da. Danas živimo u svetu u kom se bojimo drugih ljudi, u kom se čuvamo od ljubavi, u kom prezamo od uspeha.

Read the rest of this entry →

Na svakom padu učiš, učiš i o sebi i o ljudima. Na svakom padu uviđaš kolike su stvarne tvoje snage i shvataš da je ponekad ona slika o sebi koju si u svojoj glavi prenaduvao često samo odraz tvoje želje.  Na svakom padu učiš ko je tu stvarno kraj tebe i onda kada si na tlu a ko je tu bio samo kada ti je dobro išlo i kada si prolazio teške delove puta i za druge, čisteći onaj drač sa strane gde su kasnije prolazili drugi preuzimajući sve zasluge za otkrivanje novog puta.

Read the rest of this entry →

Ljudi kao bića često zaborave na segmente koji su sastavni deo svakog čoveka na ovoj Planeti, zapravo mogu sa sigurnošću reći da zbog neznanja i neinformisanosti o svome biću ne žive  kako bi trebali, sebi uzimaju trenutke zbog kojih se zapravo živi.