Advertisements

Dnevnik i pisma prijatelju; Misli o polnom problemu – Oto Vajninger

Knjiga austrijskog filozofa Ota Vajningera DNEVNIK I PISMA PRIJATELJU; MISLI O POLNOM PROBLEMU objavljena je 2016. godine u izdanju izdavačke kuće Zlatno runo iz Beograda. Pročitajte šta je o knjizi napisao moj poštovani saradnik, prevodilac, pisac i književni kritičar – Dimitrije Janičić.

vajninger_naslovna

VAJNINGER PRIVATNO

Oto Vajninger je zaista bio neobična ličnost. Njegova knjiga „Pol i karakter“, prvenac moderne karakterologije, izazvala je čitavu buru, a o toj knjizi je u svetu objavljena gotovo biblioteka knjiga. F. Jodl je tada napisao da ta knjiga o odnosu polova nikada neće biti prevaziđena.

Sam Vajninger je samo četiri meseca po objavljivanju knjige izvršio samoubistvo. Tek tada je počela diskusija o knjizi i o tom čudnom čoveku.

Neobično je, što je izdavač ove knjige beleški i pisama Ota Vajningera, baš žena, a i danas se pominje njegov stav o ženama. Doduše, Gerber, koji je pripremao prvo izdanje ove knjige iz ostavštine Vajningerove, kaže da se njegovo shvatanje polova već bilo znatno izmenilo, ali da je on otišao iz ovog života znatno pre nego je to iskazao nekim svojim novim delom. Inače, za Ota Vajningera tvrde da je bio čovek izuzetne  duševne snage. Ništa, tvrdili su njegovi savremenici, nije prihvatao zdravo za gotovo. Nikada nije bio puki posmatrač. A pažljivo je registrovao sve što mu se dešavalo. Ljudi su ga prihvatali kao genija, ali i kao čudaka.

Kažu da on, bez obzira na stavove o ženama nije bio ženomrzac, iako njegove rečenice tako zvuče. No, njegov biograf tvrdi da je to bio samo stav, a Vajninger je veoma držao do svojih stavova.

Knjiga koju je izdala izdavačka kuća „Zlatno runo“ donosi odlomke iz Vajningerovog dnevnika, bar one koje su se mogle dešifrovati, pošto je Vajninger vodio dnevnik stenografskim znacima. U knjizi se, takođe, objavljuju i beleške o knjigama, idejama, rečima, nekim činjenicama iz istorije, o slikama i sl.

Drugi deo knjige čine Vajningerova pisma prijatelju Arturu Gerberu, koji je inače bio i priređivač prvog izdanja ove knjige. Interesantna je i njegova poruka čitaocima knjiga: „Ukoliko čovek ne želi da čita kako bi izbegao uticaje, to govori o njegovoj slabosti. Uz lektiru čovek treba da ojača, a ne obrnuto.“

U knjizi su objavljena i dva pisma A. Strindeberfa u kojima se naslućuje duboka veza ova dva genija. Poslednji deo knjige posvećen je Vajningerovim mislima o polovima i o polnim problemima. Taj čovek koji je svoj život prekratio u 23. godini, ipak je imao (i umeo) šta da kaže. On je i hvaljen i osporavan. Danas mnoge njegove misli zvuče kao anahronizam, ali i dalje izazivaju interesovanje, divljenje i protivljenje.

Konstatujući da je život pokazao neodrživost nekih Vajningerovih tvrdnji, mi ipak i dalje nalazimo interes da upoznamo stavove ovog neobičnog genija. Prošao je vek i nešto više od pojave te njegove knjige (kod nas je prevod objavljen u poznatoj ediciji Narodnog dela), pa ipak i dalje interesovanje za njegove stavove traje. To je valjda i bio izazov izdavaču da objavi prvo izdanje ove knjižice na našem jeziku. I verujemo da će imati čitaoce i sa jedne i sa druge strane neke zamišljene neutralne linije.


Dimitrije Janičić

Beograd

Advertisements

Posted on 5. marta 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: