Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen prepodobnoj mučenici Paraskevi, koja je u narodu poznatoj kao Petka Trnova. Ovaj praznik spada u nepokretne i svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.

Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.

Sveta Petka Trnova rođena je u Rimu u prvoj polovini drugog veka naše ere, u hrišćanskoj porodici. Posle smrti roditelja se zamonašila, ali je pre odlaska u manastir nasleđeno imanje razdelila siromašnima. Živela je smerno, pomagala i svojim životom bila primer drugima. Propovedavši u to vreme još zabranjeno hrišćanstvo, izazvala je  zavist pojedinih koji su je potkazali caru Antoninu Piju i doveli pred njega. Međutim, nakon što ga je izlečila od duge bolesti i sam je prihvatio hrišćansku veru.

Zbog propovedanja hrišćanstva zatvarana je i mučena više puta, a na kraju i pogubljena kao mučenica mačem. Njene mošti čuvaju se u Carigradu. Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.

Narodna verovanja

Današnji dan se veoma poštuje kod Srba iako sam praznik nije crveno slovo.

Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke.

Pošto je ovo ženski praznik, danas žene ne bi trebalo da mese, kuvaju ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke.

Devojčicama se danas oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.

Mlade devojke, veruje se, danas treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir.