Za ruku me vodiš i sad
I ja hodam
Na kamen stajem čvrsto
Preko potoka prelazim lako
Uz breg se penjem brzo.

Za ruku te držim
I ti drhtiš
I misliš
da hodaš
Po nitima ljubavi
Do nas.

Ponovo pokrete učiš
Tegove sa sebe skidaš
Planinu koja te pritiska
Pomeraš.

Poslednje zrno snage
u oku plavom skrivaš
I ne daš vremenu
Da ga samelje.

Svetlost u pogled vraćaš
Po sećanjima u tišini prebiraš.

Sa čela nam brige skidaš
U svakodnevice nas
Naše vraćaš.

Pesmu napisala Gordana Slavković