Zanimljive činjenice o kuvanju i hrani

Tekst napisala Srbijanka Stanković

Koliko puta ste čuli da neki ljudi kažu kako ne mogu da žive bez ljubavi? Oni praktičniji tvrde da nam je za život ipak najpotrebniji kiseonik. No, bilo da pripadate prvoj ili drugoj grupi, jedna stvar je sigurna – hrana je gorivo za ljudsko postojanje.

Jedemo je svakoga dana, ali koliko zapravo znamo o hrani i njenoj pripremi? Priredili smo listu zanimljivih, čudnih i fascinantnih činjenica o jelima i namirnicama koje su redovno u našem tanjiru. Volite li Nutellu? Šta je najinteresantnije što ste čuli o pivu i vinu? Kako je izgledala najstarija rerna na svetu? Pročitajte.

table-with-grains-vegetables-fruit-768

Ljudi su pekli hleb u rerni pre 23.000 godina

Arheolozi su pronašli zanimljive dokaze da su ljudi pre čak 23.000 godina prerađivali ječam i pšenicu i pekli hleb u rernama. Naime, na lokalitetu Ohalo II u Izraelu 2004. godine naučnici sa Instituta Smitsonian i Univerziteta u Haifi otkrili su ostatke kolibe i ono što bi se moglo tumačiti kao prva pećnica ili rerna.

Ove primitivne rerne su bile od kamena ili opeke i bez sumnje su korišćene za pečenje hleba, jer je nedaleko pronađeno i 150 skrobnih granula zakopanih u pukotinama u dugačkom kamenu koji se očigledno koristio za mlevenje zrna.

U poređenju sa rernama drevnih Egipćana, Jevreja i Rimljana moderne pećnice deluju kao proizvod naučne fantastike. Od kamenih rerni-ognjišta u zemlji, do savremenih ugradnih, indukcijskih, električnih i plinskih šporeta dogodio se 23.000 godina dug progres.

Zahvaljujući nauci i neprestanom tehnološkom razvoju danas svako domaćinstvo može da poseduje multifunkcionalnu pećnicu sa LED ekranom, tajmerom, zvučnom signalizacijom i drugim pametnim funkcijama. Čovek modernog doba može da bira ugradne rerne različitih kvalitetnih proizvođača, pa tako postoji Electrolux rerna, Lg, Bosch ili Gorenje, a jedan pritisak na dugme je sve što je potrebno da se hleb ispeče.

Mnogo lakše no u doba drevnih civilizacija, zar ne?

162723792_1929125517255839_7907776281424075180_n

Pečurke je skoro nemoguće prekuvati

Pečurke su jedinstvene po svojoj sposobnosti da održavaju prijatnu teksturu čak i nakon dugog kuvanja. Iako mnoge namirnice koje kuvamo zahtevaju da precizno pazimo na temperaturu, s pečurkama to jednostavno nije slučaj. Njihovi ćelijski zidovi sadrže poseban polimer hitin koji je toplotno stabilan i osigurava nežni ukus, tako da ih je skoro nemoguće prekuvati.

Za razliku od proteina u mesu ili pektina u povrću, hitin drugačije reaguje prilikom termičke obrade. Tako ostaju elastične bilo da se kuvaju 5 minuta ili sat vremena.

Za Ruse pivo je dugo bilo bezalkoholno piće

Iako je u čitavom svetu široko prihvaćeno da je pivo sa prosekom od 4,5% i 5% alkohola, alkoholno piće, Rusi se ne bi složili sa tim. Naime, sve do 2011. godine, ruski zakon je navodio da se svako piće sa procentom alkohola nižim od 10% u stvari smatra bezalkoholnim pićem.

To je omogućilo da se pivo prodaje bez ograničenja, čak i sa uličnih kioska i konzumira u bilo koje doba dana na javnom mestu. Prema zakonu koji je potpisao tadašnji predsednik Dimitrij Medvedev, samo licenciranim prodavnicama je dopuštena prodaja piva i to nikada između 23h i 8h ujutro. Stajališta javnog prevoza, benzinske pumpe, aerodromi i kiosci, koji su činili oko trećine ukupne prodaje piva u Rusiji, ostale su bez dozvole da prodaju ovo piće.

Nutella koristi 25% lešnika u svetu

Tokom neobično malog roda lešnika 2014. godine, svet se gotovo suočio sa zastrašujućim rezultatom: nestašicom Nutelle. To je zato što Nutella konzumira značajan procenat svetskog roda lešnika, a svaka tegla slatkog namaza sadrži oko 50 lešnika.

Vino se može koristiti za gorivo automobila

U pokušaju da pronađe održivu alternativu tradicionalnom gorivu, princ Čarls je svoj vintage Aston Martin namestio da radi na vinu. Zapravo, inženjeri iz Aston Martina otkrili su da njihovi automobili mogu da rade na engleskom belom vinu, pomešanom sa surutkom. Iako su u fabrici smatrali da će vino pokvariti auto, Čarls je insistirao da isproba ovu novu “vrstu goriva”.

Krajnji zaključak je bio da auto bolje radi i da je snažniji nego na benzinu, a uz to i “miriše lepo dok se vozite”. Starinski sportski automobil koji radi na vinu – princ Čarls je možda stvorio svojevrsni statusni simbol.

162434282_1144147282725519_4041077515196261530_n

Protresite bocu kečapa i promeniće strukturu

Ako vam je muka od gustog, gnjecavog kečapa koji jedva izlazi iz boce, postoji jednostavno rešenje: protresite ga. Treseći kečap pretvaramo okrugle čestice paradajza u tanji oblik elipse, čineći ga 1.000 puta tečnijim. Praktično menjamo strukturu kečapa na molekularnom nivou! Na ovaj jednostavan način dobija se kečap savršene konzistencije za prelivanje pomfrita, pljeskavice i svih drugih jela koja volimo.

Sendvič s govedinom prokrijumčaren je u svemir

Nije potrebno posebno govoriti o strogim pravilima koja je NASA postavila kada su u pitanju predmeti koji smeju da putuju u svemir. Zbog toga je lako zamisliti kakav je haos kada je astronaut Džon Jang u džepu prošvercovao sendvič sa govedinom pre lansiranja 1965. godine. Incident je čak podstakao raspravu u Odboru Predstavničkog doma SAD-a, gde ga je jedan član Kongresa nazvao „sendvičem od 30 miliona dolara“.

Verovalo se da seme susama ima magična svojstva

Svi volimo posipan susam po našim pljeskavicama – ali da li ste znali da je nekada vredeo više od zlata? Iako se ne može poreći da susamovo seme nudi mnoge zdravstvene benefite, u nekim starim kulturama se smatralo da donosi sreću i bogatstvo, i samim tim bilo je jedno od najvrednijih začina na Zemlji.

Sendvič nastao zbog kockanja

Zar nije sendvič jedno od onih jela za koje verujemo da se pravi oduvek? Međutim, i sendvič je neko morao izmisliti. Priča koja stoji iza njegovog izuma uključuje jednog grofa Džona Montagjua i kartašku igru. Ako je verovati ovoj pripovesti, Grof Montagju je ušao u 24. sat kockanja. Želeo je da jede, ali nije želeo da odloži karte i kao rezultat nastao je sendvič.

Verovatno nikada nećemo otkriti ko je taj prvi sendvič napravio, ali je on sasvim izvesno dokaz ljudske snalažljivosti i dovitljivosti kada je u pitanju hrana.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је 163170369_210384664212203_5343195545574451454_n.jpg

Posted on 23. marta 2021., in Kulinarstvo, Svaštara, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: