Advertisements

Da li znate kako je nastalo pivo?

Nije poznato ko ga je prvi napravio i popio, ali se zna da je pivo prvo alkoholno piće poznato civilizaciji. Sklonost ka pivu i alkoholnim pićima uopšte, bila je jedan od faktora evolucije ljudske rase. Pre nego što su naučili da prave hleb, pivo je bilo prvi proizvod od žitarica i vode koji su ljudi napravili.

 Da li znate kako je nastalo pivo?

Koristeći različite vrste žitarica, skoro svaka civilizacija je razvila svoju verziju ovog alkoholnog pića. U Africi su koristili proso, Kinezi su koristili pšenicu, a Japanci su pivo pravili od pirinča. Hmelj je, kao danas poznat glavni sastojak u pivskoj industriji, počeo da se koristi tek hiljadite godine Nove ere. Pre izuma komercijalnog rashladjivanja, automatskog punjenja flaša i pasterizacije, bila je nezamisliva moderna proizvodnja piva, kakvu poznajemo danas.
Zanimljivo je da su pre oko 4.000 godina u Vavilonu imali običaj da mesec dana nakon venčanja mladin otac snabdeva zeta sa onoliko medovine ili piva, koliko ovaj može da popije. Medovina je pivo sa medom, a zbog ovog Vavilonskog običaja, prvi mesec nakon venčanja se i danas naziva medeni mesec.
Za razliku od Vavilonaca, Rimljani su preferirali piće koje isteruje istinu na videlo – vino. Za pivo su smatrali da ga koriste isključivo varvari. Sumeri i Egipćani nisu bili takvog mišljenja, pa su pivo pravili i ispijali, iako su umesto hmelja koristili druge žitarice. Još uvek se diskutuje oko toga koji sastojak su Egipćani koristili za pravljenje piva, kao i na koji način su ga pravili.

Najstariji zapisi o pivu potiču iz drevne Sumerske civilizacije. U Sumeru su svi pili pivo, bez obzira na klasu i pol. Imalo je toliki značaj, pa se pominje čak i u Hamurabijevom zakoniku. Po ovom zakoniku, za vlasnike pivnica koji su mušterijama naplaćivali skuplju cenu piva sledila je smrt davljenjem. Na drevnim glinenim pločama ostali su zapisi o sumerskom posebnom hlebu koji je pravljen za proizvodnju piva. Ovaj hleb smeli su da koriste za jelo samo kada su oskudevali u hrani. Bio je to prepečeni hleb, koji su pravili kako bi sačuvali žitarice od kvarenja.

pixabay.com

A kako je danas…

Danas je proizvodnja piva biznis globalnih razmera.

Sa nekoliko velikih multinacionalnih kompanija i više hiljada malih proizvođača, godišnje se proda i popije više od 133 milijardi litara piva. Pivarstvo se nakon skoro celog milenijuma, pretvorilo u ozbiljnu nauku. Danas je to kompleksan proces u kome se posvećuje pažnja svakom, pa i najmanjem detalju.
Pivo se pije u raznim prilikama. U Srbiji je, na primer, nezamislivo da se pivo pije uz ribu. U Belgiji, Nemačkoj, Engleskoj i još nekim zemljama je to sasvim uobičajeno. U tim zemljama, za razliku od naše, skoro svaki bolji kafić ili restoran ima sopstvenu proizvodnju kvalitetnog piva. Kada se pije dosta piva, lakše je piti točeno. Ipak, bolji poznavaoci kažu da je ipak ukusnije piti pivo iz flaše.
Iz nepoznatog razloga, mišljenje većine je da pivo piju ljudi slabijeg imovinskog stanja i stepena obrazovanja. Smatra se da oni drugi, bogatiji i školovaniji, radije biraju vino. Ovo mišljenje pobijaju mnoge poznate ličnosti kao što su Boris Beker, Šon Koneri, Klint Istvud pa čak i Eva Hercigova i Naomi Kembel. Čak i pripadnici plemstva – kraljica Elizabeta II, Princ Čarls i drugi rado uživaju u čaši dobrog piva.


Priredila Danica Žunjanin

Izvor: iSerbia

 

Advertisements

Posted on 17. oktobra 2017., in Svaštara, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: