Priredila Rea Mnc

Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Svetog mučenika Trifuna, ali se takođe širom sveta proslavlja i Dan zaljubljenih. Iskazuje se ljubav putem poruka, organizuju se prijatna iznenađenja za voljene, kupuju se sitni pokloni, priređuju svečane večere. Neki od vas se spremaju da baš na ovaj dan zaprose svoje izabranice… Ushićenje zbog proslave ovog dana ne može da umanji ni epidemija virusa. A da li ste znali da se na ovaj dan, kroz istoriju, proslavljalo više praznika? Saznajte nešto više o tome…

Luperkalije

Luperkalije je naziv za drevni rimski verski praznik, odnosno svetkovine koje su se po tradiciji održavale od 13. do 15. februara, i čija je svrha bila duhovno pročistiti grad, zaštititi ga od zlih duhova i doneti plodnost i zdravlje. Veruje se da poreklo te svetkovine potiče od još ranije slične svetkovine poznate pod imenom Februa, po kome mesec februar dobio ime. Luperkalije su bile slične nekim drugim pastoralnim svetkovinama klasičnog sveta, uključujući starogrčke gde se slavio bog Pan. Bog koji se slavio na Luperkalijama bio je Luperk (Lupercus), za koga neki tvrde da je bio istovetan Faunu, odnosno Panovom rimskom ekvivalentu, ali se počast takođe odavala i znamenitoj Kapitolskoj vučici, a rituali su se održavali ispred pećine Luperkala gde je, po predanju, vučica podojila Romula i Rema.

Stari Rimljani su 14. februara slavili boga Fauna, zaštitnika pastira.

Sveti Valentin

U hrišćanskoj epohi Valentin, mučenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su poštovale mlade devojke nesrećne u ljubavi. Kada je imperator Klaudijus II odlučio da su neoženjeni muskarci bolji vojnici od onih koji imaju žene i porodicu, zabranio je brak mladim muškarcima koji bi bili njegovi potencijalni vojnici.

Valentin je uvideo koliku nepravdu ovim svojim postupkom čini imperator, pa je rešio da i pored svega nastavi da venčava mlade ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove aktivnosti bile otkrivene, Klaudijus je naredio da ga ubiju. Ubijen je 14. februara 269. godine nove ere. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarovoj ćerki – u pismu je bio žuti šafran sa potpisom „od tvog Valentina u znak zahvalnosti na toplini koju je pokazala prema njemu“. Dogodilo se čudo i devojka je progledala. Od tada potiče poznata tradicija da muškarci pišu ženama slatke poruke.

Sveti Trifun

Još jedan značajan hrišćanski praznik se slavi u isti dan kad i sveti Valentin. Oba praznika su lepa i na neki način povezana jer vino i ljubav su uvek išli zajedno. Poreklo praznika je možda ipak obavijeno velom tajni, ali to ne sprečava ljude da veruju da je Valentin bio heroj, jedna jako značajna, i iznad svega, romantična figura. U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada sv. Trifunu.

S pojavom zapadne mode kod nas je opšte prihvaćeno slavlje Dana zaljubljenih, dakako najpopularniji je među mladim ljudima od 17-e do 25-e godine, izuzetnu važnost mu pridaju i mladi parovi kojima ima gotovo isti status kao godišnjica, oni preko 35. godina ga smatraju neinteresantnom novatarijom. Najčešće se poklanja cveće, i to ruže, kažu da je prodaja i do tri puta veća ovaj dan, potom bombonjere, plišane igračke, kozmetika, neki se odlučuju da svoju voljenu zaprose baš na ovaj dan, ali ne retko se zbog muške zaboravnosti i završi veza na ovaj dan.

I tako, i ljubav zvanično ima svoj dan, iako bi trebalo da traje koliko i sam život. Mirišljava pisma su davno izašla iz mode, e-mail i viber čestitke su odnele pobedu, pa i ako pripadate onoj drugoj starosnoj grupi ili ste gledišta da je to pomodarstvo, zaboravite se na dan i neka vam znamenje 14. februara posluži kao šlagvort za obnovu kontakta sa srodnom dušom.

Ko je bio sveti Trifun?

Ovaj svetitelj je živeo u trećem veku posle Hrista kao siromašni mladić, koji je bogatima čuvao guske i „još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove“. Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan čija je kćerka Gordijana toliko duševno poremetila, da joj niko od najboljih lekara nije mogao pomoći.

U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom iz nje progovori zli duh, koji ju je bio poseo da njega niko iz nje ne može izagnati, osim Trifuna. Nije, medjutim, rekao o kom se Trifunu radi pa je car redom dovodio mnoge tog imena dok „po Božjem promislu“, u maloazijskoj Frigiji ne pronadjoše skromnog guščara Trifuna. Doveden u Rim, on je uspešno izlečio devojku i car ga, naravno, bogato nagradio, ali je ovaj, u povratku kući, usput sve dragocene darove razdelio sirotinji.

U selu je nastavio da živi kao i ranije, čuvajući guske, ali i u sve zdušnijim molitvama i sve većoj pobožnosti. Znajući za njega i Božju milost kojom je zračio, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredi da ga bace u tamnicu i na najveće muke. Ali, Trifunovu veru ništa nije pokolebalo pa je posečen mačem. I pred smrt, „Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome, 250-e godine“ napisao je Sveti vladika Nikolaj.

Prema drugoj verziji crkvenih predanja, Svetog Trifuna je proganjao i mučio jedan carski namesnik, naredjujući da ga konji bosog vuku preko trnja i kamenja, a Bog ga je uzeo pre samog čina pogubljenja.

Narodna verovanja

Sneg može još uveliko da iznenadi ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo „Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!“ (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26,II) iako je već sutradan, petnaestogog februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan „susreta“ zime i proleća kad se medvedica na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda se, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.

Veruje se da Sv. Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi.

„Valja se“ da se na Sv. Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu.

Ako na Sv. Trifuna pada kiša, rodiće šljiva.

Svetog Trifuna slave gostioničari i kafedžije, pa postoji verovanje da ako gazda „ugostitelj“ želi da mu posao ide dobro tokom godine – danas ne sme da naplati nikome ko mu naruči vino.

---