Halo efekat u nastavi – moć prvog utiska

Tekst napisala Srbijanka Stanković

Halo efekat je pojava koja se odvajkada primenjuje u nastavi i radu sa decom, a koje vaspitači, učitelji, nastavnici i profesori često čak nisu ni svesni. Na drugoj strani nalaze se učenici koji veoma uspešno prepoznaju ovu pojavu i često je registruju kao problem. I zaista, halo efekat u nastavi može da izazove ozbiljnu neprijatnost i nepravdu u odeljenju.

Takođe, nastavnici koji se vode principom ove pojave mogu izazvati nesuglasice u učeničkom kolektivu, a decu nesvesno podstaći da postanu zavidna prema svojim vršnjacima. Halo efektom se najčešće osete „podele” među učenicima i to obično na one koji su pametni, dobri i vaspitani i one koji ove osobine ispoljavaju u manjoj meri ili ih uopšte ne ispoljavaju.

Šta je zapravo halo efekat i kada se on ispoljava u nastavi, ali i do kakvih posledica dovodi? O tome pročitajte u redovima koji slede.

147856611_437976544320993_3512203860287019755_n

Da li je prvi utisak najvažniji?

Postoji više definicija halo efekta – ova pojava se različito definiše u različitim naukama: psihologiji, pedagogiji, sociologiji, ali suština je uvek ista. Halo efekat je fenomen koji utiče na formiranje mišljenja ili utiska o nekoj osobi na osnovu ranije stečenih pretpostavki, procena ili predrasuda.

Na primer, ako smo se samo jednom našli u društvu osobe koja je sve vreme bila nasmejana i pričljiva, okarakterisaćemo je kao izuzetno pozitivnu, ljupku, druželjubivu i harizmatičnu osobu. Međutim, ukoliko naredni put ponovo budemo u njenom društvu već imamo određeno pozitivno mišljenje o njoj, bez obzira na to što ta osoba sada nije progovorila nijednu jedinu reč, niti se našalila i nasmejala.

Drugim rečima, mi smo nekoga idealizovali i prihvatili ga kao čoveka sa pozitivnim osobinama na osnovu našeg prvog utiska ili neke banalne situacije, a da ta osoba uopšte ne mora da bude takva.

Mnogi ljudi se vode mišlju da je prvi utisak najvažniji, te većina teži dokazivanju na svim velikim (i prvim) ukazanim prilikama i šansama. Međutim, to često može da bude i smetnja i uvod u određene probleme. Prvi uspeh ili peh ne znači da će svakog narednog puta biti isto. Ljudi na osnovu proživljenog iskustva uče, sazrevaju, menjaju se. Prva pobeda može da uobrazi pobednika, tako da se više ne trudi, dok neslavnom gubitniku peh može biti vetar u leđa i odlična motivacija.

Slično se dešava i u nastavi i građenju nastavnikovog odnosa prema učenicima.

Halo efekat u nastavi – kako ga prepoznati?

Domaći zadaci, pismeni sastavi, kontrolne vežbe ili ispitivanje lekcija su najbolja prilika da se nastavnici posluže halo efektom. Evo o čemu je reč.

Prilikom ocenjivanja jednog učenika na nastavnika često može da utiče mišljenje koje je on već o tom učeniku izgradio. Ovo je naročito izraženo u razredu gde već postoji podela na „slabe” i „dobre učenike”, pa je nastavnik svestan šta od kojih može očekivati. Ipak, voditi se time je potpuno pogrešno, i to svaki nastavnik treba da izbegne, jer se i učenicima sa odličnim uspehom dešava da ne znaju odgovor na pitanje i obrnuto – nezainteresovani učenici sa lošijim uspehom mogu da zablistaju.

Međutim, u praksi može da bude drugačije – ima slučajeva kada nastavnici uzimaju u obzir prethodne ocene. Recimo, ako je učenikovo znanje o objektu više za ocenu četiri nego za ocenu pet, ali prethodno odgovaranje i znanje o subjektu je ocenjeno peticom, na odluku nastavnika mogu da utiču raniji rezultati.

147877598_1908136312667474_6080445285836062968_n

Na ocenjivanje ima uticaja i celokupna nastavnikova slika o tome kako se učenik ponaša u školi, kako na odmoru, kako van škole. Ako nekoga okarakterišemo kao sebičnog, buntovnog pubertetliju, to nikako ne sme umanjiti značaj osvojenog maksimalnog broja poena na testu. Možda je teže spojiti navedene osobine sa perfektnim znanjem, ali praksa pokazuje da je to i te kako moguće.

Setimo se Nušićevih Hajduka, gde pripovedač navodi da dečaci iz družine nisu bili najsjajniji đaci, ali su bili iskreni i dobri prijatelji. Tako je u skoro svim kolektivima, pa čak i van škole i nastave. Intelektualne osobine ne moraju nužno pratiti moralne.

Pravda ili nepravda za učenike?

Iako se nastavnici trude da ocene najbolje što mogu i koriste jednake kriterijume prema svima, učenici će halo efekat uvek prepoznati. Možda neće znati tačan termin za tu pojavu, ali će je sigurno doživeti kao pravdu ili nepravdu, zavisno iz kog je ugla budu posmatrali.

U praksi je to čest slučaj sa zaključivanjem ocena, kada nastavnik nekome „pokloni” peticu da bi bio odličan ili zato što ima iz svih predmeta visoke ocene, a nekome jednostavno „ne pokloni”, nego zaključi realnu ocenu. U razredu se onda sasvim osnovano postavi pitanje: „Gde je tu pravda?”.

Najčešća posledica do koje dovodi delovanje halo efekta u nastavi jesu svađe i netrpeljivost među učenicima i osećaj manje vrednosti onih kojima je pravda uskraćena. Zbog subjektivnosti i pristrasnosti neretko i nastavnici postanu omrženi.

Pedagoška istraživanja došla su do zaključka da je halo efekat u nastavi i te kako prisutan, čak i u eri elektronskih dnevnika. Međutim, nastavnici ga najčešće nisu svesni ili ga ne registruju kao nedostatak, bez obzira na to što donosi poteškoće u ocenjivanju i vredovanju učenika.

Posted on 11. februara 2021., in Pomoć onima koji uče, Poučno. Bookmark the permalink. 2 komentara.

Ostavite odgovor na myrelar Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: