Zašto se kaže baš „žuta štampa“?

Zašto baš “žuto”, a ne na primer “ljubičasto”, “zeleno” ili “crno” novinarstvo?

Reč je o terminu koji je danas toliko ustaljen da bi zapravo bilo poprilično teško napraviti njegovu definiciju. “Žuta štampa” je termin koji se odnosi na novine (kasnije i sve medije) koje pribegavaju senzacionalizmu kako bi prodale što više primeraka. Te novine često manipulišu podacima, služe se poluistinama, mnogo više koriste slike, a jedini cilj im je da podignu tiraž.

žuta štampa

Kao dodatak termin se danas koristi u pogrdanom smislu da osudi svako novinarstvo koje tretira vesti na neprofesionalan i/ili neetički način.

Ali – zašto baš “ŽUTA”?
Prvo i osnovno, kolevka “žute štampe je Amerika. Jedan engleski magazin je 1898. godine napisao: “Nije sve američko novinarstvo “žuto”, iako je strogo savremeno žuto novinarstvo – američko”.

Drugo, ako znate malo više o istoriji štampe, onda možda naslućujete da termin “žuto novinarstvo” ima neke veze sa Džozefom Pulicerom, osnivač senzacione štampe u Americi i prestižne Pulicerove nagrade koja se i danas dodeljuje. Ipak, iako on jeste jedan od glavnih aktera priče, zapravo nije tvorac termina.

Evo kako je sve počelo…
Termin je skovan sredinom 1890-ih u jeku sukoba dva najjača njujorška lista.

Pulicer je tada bio vlasnik “New York World-a”, a Vilijam Randolf Herst “New York Journal-a”. Do tada, oba lista su shvatila da senzacionalizam, crteži i bombastični naslovi prodaju novine pa su, iako su se u novinama i dalje obrađivale ozbiljne teme, više prostora dali upravo ovakvim vestima.

Iako je nadmetanje između World-a i Journal-a bila surova, i jedne i druge novine su po prirodi bile slične. Bile su demokratske novine, naklonjene radnim snagama i imigrantima. I jedne i druge novine su ulagale ogromna novčana sredstva u svoja izdanja koja su izlazila nedeljom i funkcionisala kao nedeljni magazini.

Od “Žutog klinca” do “Žute štampe”
Svojevrsni “rat u broju prodatih primeraka” besneo je mesecima. Pulicer je prvi primetio popularnost stripa i 1896. u svojim novinama počeo da objavljuje “Žutog klinca” (“Yellow Kid”) – strip o ćelavom detetu u žutoj noćnoj košulji. Pričice o njegovim avanturama preko noći su postale neverovatno popularne donoseći World-u prevagu u tiražu nad Journal-om.

Ali, ni Herst se nije predavao! Uspeo je da, ponudivši mu ogromnu platu, nagovori Pulicerovog crtača Ričarda Autkolta da pređe u njegove novine. Pulicer je odgovorio tako što je dalje objavljivao strip veoma sličan “Žutom klincu”, kako bi nastavio da se takmiči sa Herstom, pružajući gradu tako zapravo “dva žuta dečaka”.

Sam strip rađen je pomoću brzo sušećeg žutog mastila kojim je farbano odelo glavnog junaka. I tako su ove listove urednici i novinari druge “ozbiljne štampe” (sa daleko manjim tiražima) počeli da zove – žuta. Kad bi govorili o njima pominjali bi jednostavno višak „novina o žutom dečaku“.

Veruje se da je sam termin “žuto novinarstvo” zapravo skovao urednik trećeg popularnog lista “New York Press”, Ervin Vardman, koji je taj izraz prvi objavio, ali nikada nije definisao šta je tačno pod tim mislio.

Izvor: istorijskizabavnik.rs

Posted on 2. decembra 2020., in Svaštara, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

<span>%d</span> bloggers like this: