Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen svetiteljima Kozmi i Damjanu, koji su u narodu bili poznatiji kao Sveti Vrači.

Ovaj praznik se slavi dva puta u toku godine – 14. novembra, kada je umro Damjan, ali i 14. jula kada je umro Kozma.

U crkvenom kalendaru Sveti Vrači su obeleženi crnim slovom.

Rođeni su u Aziji od oca neznabožca i majke hrišćanke, ali su odgajani kao hrišćani. Veruje se da su od Boga dobili dar da leče ljude, a kako su ga dobili besplatno, oni ljudima nisu naplaćivali lečenje, zbog čega se kaže da su bili i besrebrenici.

Od svojih pacijenata očekivali su samo jedno – da veruju u Isusa Hrista ili bar da ne izgovaraju njegovo ime uzalud, ako ne žele da prime hrišćansku veru.

Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju ljudi, da se jednom prilikom Kozma veoma naljutio na svog brata Damjana zato što ovaj uzeo tri jaja od neke žene kao poklon za lečenje. Čak je i naredio da ga posle njegove smrti ne sahrane do brata Damjana. U stvari, Sveti Damjan nije uzeo ta tri jaja kao nagradu zato što je izlečio bolesnu Paladiju, nego što ga je ova ova zaklela Presvetom Trojicom da ih uzme. Ipak, nakon njihove smrti sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu.

Sveci sa kovčežićima
Svetitelji Kozma i Damjan predstavljeni su na ikonama i freskama u srednjovjekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove, a jedna od najpoznatijih fresaka sa likovima svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj Patrijaršiji.

Narodni običaji i verovanja
Bolesnici se na ovaj praznik zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave.

Na današnji dan ne bi trebalo raditi teške poslove i izlaziti iz kuće bez nekog važnog razloga.

Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.

Svetog Kozmu i Damjana je Lekarska komora Srbije 2007. godine zvanično proglasila za svoju slavu.