Danas je Svetski dan ljubaznosti

Dan ljubaznosti obeležava se svake godine 13. novembra, još od 1998. godine, kada je održana konferencija o ljubaznosti u Tokiju, na inicijativu Svetskog pokreta za ljubaznost. Tim povodom donesena je i posebna deklaracija o toleranciji i prihvatanju različitosti.

worldkindnessday-e1468859781986

Svetski dan ljubaznosti posebno se obeležava u Kanadi, Japanu, Australiji, Nigeriji i Saudijskoj Arabiji, a poslednjih nekoliko godina sve veću popularnost stiče i u Indiji, Italiji, Singapuru i Velikoj Britaniji.
Ovaj dan je prilika da razmislimo o svojim dosadašnjim postupcima, postavljajući se iznad teritorijalnih, kulturoloških ili religioznih granica i da shvatimo da smo deo globalnog društva, jer nismo ni bolji ni lošiji od pripadnika drugih kultura, rasa ili religija.
Inače, psihologija je dokazala da ljubaznost prema drugima direktno utiče i na našu sreću. To su potvrdili i stručnjaci. Britanski lekar Dejvid Hamilton, autor knjige „Zbog čega je ljubaznost dobra za vas“ navodi da je ljudima ljubaznost neophodna i da na neki način postaju zavisni od ljubaznosti, pošto nas ona čini zadovoljnijima i srećnijima.
Dr Hamilton stručno objašnjava pozitivan uticaj ljubaznosti na čoveka i kaže da kada čovek bude ljubazan prema drugima, njegov mozak tada luči hormone dopamin i endorfin. Dopamin je odgovoran za to kako se osećamo, a endorfin nas čini srećnijim. Ljubaznost oslobađa još jedan hormon, a to je oksitocin. On smanjuje krvni pritisak i umiruje nervni sistem, tako da ljubaznost pozitivno utiče na kardiovaskularno zdravlje. Ovo je stručno objašnjenje lekara u koje se svako najbolje sam uverio, kada se osetio bolje zato što je prema nekome bio prijatan ili učinio neko dobro delo. Zadovoljniji smo kada smo ljubazniji prema drugima.
Društvo ne funkcioniše bez ljubaznosti, bez nje nastaju nepregledni problemi, jer je teško živeti u neprijateljskom, zatvorenom i nepoverljivom društvu. Moderan čovek je nezavisan i samodovoljan. Ali, svi zavisimo od nekog drugog, postojimo samo kada smo u kontaktu sa drugim ljudima. Blagostanje čoveka zavisi i od kvaliteta odnosa koje je u stanju da ostvari, a ljubaznost može da postane značajan adut koji će pomoći u otvaranju prema drugima i kreirati veze i intimnost za kojom tragamo. Ako ste ljubazni, ne znači da ste ponizni. Naprotiv! Nije moguće biti ljubazan prema drugima ako nemate dobro mišljenje o samom sebi i nedostaje vam samopoštovanja.
Ljubaznost je zarazna, ako odaberemo da ćemo nekom da uputimo osmeh, možemo da budemo sigurni da će nam se vratiti. Ljubaznost može biti odabrana, a nikako nametnuta, ona je oblik socijalne inteligencije i pokazatelj empatije.
U Srbiji se ovaj dan ne obeležava posebnim akcijama, ali to ne sprečava pojedince da učine neko dobro delo prema neznancima ili prijateljima, pomaze i nahrane napuštene životinje na ulici, budu ljubazni prema kolegama; mnogo znači osmeh radnika u banci, pošti, biblioteci, apoteci, prodavnici… Zato nabacite osmeh na lice, potrudite se, udelite kompliment, pomozite, zagrlite nekog, budite podrška, recite hvala, pošaljite poruku starim prijateljima. Opcije su brojne, sigurno ćete se snaći.
Neka i ovogodišnji Svetski dan ljubaznosti protekne u lepim delima koja ćemo nastaviti da praktikujemo i ostalim danima.


Tekst napisala Nevena Vuksanović (Kostolac)

Posted on 13. novembra 2020., in Iz istorije, Poučno, Svaštara, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: