Zanimljivosti o botaničkoj bašti

Botanička bašta „Jevremovac“ osnovana je 1889. godine, a prostor na kome se nalazi je dodeljen kao poklon kraljevske porodice, konkretno kralja Milana Obrenovića. Danas se na prostoru bašte nalazi 2.200 vrsta, na otvorenom prostoru 700 i u staklenoj bašti se nalazi 1.000 egzotičnih vrsta, poreklom sa drugih kontinenata. Staklena bašta je podeljena na tri dela, gde se biljkama u njoj imitiraju uslovi iz sredine iz koje oni potiču. Spoljne vrste su prilagodljive našoj klimi i potrebno im je samo navodnjavanje i kvalitetna nega.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

  1. Po kome je Botanička bašta dobila ime?

Na ovom prostoru, pre osnivanja Botaničke bašte se nalazila površina koja je bila u vlasništvu dede Milana Obrenovića, gospodara Jevrema i tu se nalazio vinograd.

U to vreme Josif Pančić odlučio je da otvori botaničku baštu, jer je već posedovao retke vrste biljaka, koje su bile posađene pored reke. Međutim, reka je nemirna i došlo je do poplava i to dva puta, tako da je Pančić morao da traži drugi prostor.

Zatražio je od Milana Obrenovića da mu nađe bilo koje parče zemlje za potrebe botaničke bašte, samo što dalje od reke. To je čuo deda Jevrem i odlučio da pokloni taj svoj plac u površini od 5 hektara za potrebe Botaničke bašte. Uslov kralja bio je da se to zabeleži u vidu imena, koje danas nosi ovaj prostor, po deda Jevremu.

  1. Deda Jevremov hrast

Pored imena, bašta čuva i hrast iz vremena deda Jevrema. Datira iz vremena kada je ova zemlja pripadala kraljevskoj porodici i to je ujedno najstariji primerak u bašti. Ne zna se tačan broj godina, ali se pretpostavlja da nema više od 160 godina. Prečnik hladovine je 30 metara, dok je visina drveta 25 metara. To je jedini svedok celokupne istorije Botaničke bašte.

  1. Pančićeva omorika

Prirodno poreklo Pančićeve omorike je planina Tara, a nalazi se na samom ulazu u baštu, kako bi posetioce asocirala na osnivača, Josifa Pančića. Ona je prava lepotica u odnosu na sve ostale četinare, jer se fizički dosta razlikuje, a pored Tare, u prirodnom staništu se nigde više ne može naći. Može se gajiti i u dvorištima, jer uspešno odoleva zubu vremena, a i jako je dekorativna.

  1. Žalili se što je Botanička bašta proglašena za najlepšu

Na konkursu za najlepše uređenu baštu ona je upravo dobila taj epitet, ali to po nekima nije bilo fer, jer je Botanička bašta u obavezi da bude lepa. Sada se to svelo na privatna dvorišta i verovatno ima više smisla. Pojedinci danas dosta vremena posvećuju uređenju dvorišta i najlepša među njima dobiju prestižne nagrade.

  1. Pre je bilo lakše kupiti biljke nego danas

Bivša Jugoslavija je bila prepoznatljivija nego danas Srbija, tako da su baštovani sa dvora odlazili u velike rasadnike i birali prstom, a vagoni su dolazili krcati biljkama. Danas svaka država ima svoju regulativu i zakone, tako da institucije jako teško mogu da uvoze biljke. Potrebno je ispuniti sve uslove i spremiti potrebnu dokumentaciju pre carinske kontrole.

  1. Gvozdeno drvo koje može da potone

Gvozdeno drvo potiče iz Irana i ima veliku gustinu i težinu stabla, po čemu je specifično. Kada se uzme grana i stavi na površinu vode ona potanja kao da je kamen ili gvožđe. Kada bi neko pravio čamac od gvozdenog drveta sigurno bi potonuo. Karakteristično je i po širokom spektru boja koje idu od žute do braon i bordo, tako da se u vreme cvetanja može uporediti sa umetničkim delom.

  1. Kaktus koji se često zaliva – Kraljica noći

Kraljica noći je poseban kaktus po tome što cveta samo par sati u toku jedne noći u celoj godini. Zbog toga je nemoguće da je posetioci vide u toku cvetanja. Ona traži dosta vlage, odnosno stalno zalivanje i to je jedina vrsta kaktusa sa tom karakteristikom. Bledo roze je boje i izuzetno lepog mirisa.

  1. Biljke mesožderke

Ove biljke se hrane insektima, a muholovka je specifična po tome što otvori svoju klopku i čeka da neki insekt uđe, a nakon toga je brzo zatvara kako on ne bi mogao da izađe. Ova vrsta je posetiocima posebno interesantna, jer je najveći svedok tome da su biljke zapravo žive.

  1. Kalanhoe imaju plišane listove

Kalanhoa je mekana kao najfiniji pliš, verovatno najprijatnija biljka na dodir. Ova biljka je poreklom iz Australije i na listovima ima sitne tvorevine koje zadržavaju vlagu i pomažu u čuvanju tečnosti. Ovim biljkama je to značajno jer ne rastu na područjima koja obiluju vodom, tako da svaka ušteda dobro dođe.

  1. Čajni paviljon u japanskom vrtu

Japanci imaju dužu tradiciju ispijanja čajeva od Engleza. U japanskom vrtu se nalazi čajni paviljon koji je napravljen od prirodnih materijala, kamena i drveta.
Preko 6 vekova postoji tradicija pripremanja kvalitetnih čajeva u zemlji izlazećeg sunca. U čajnim paviljonima se jednom godišnje održavaju takmičenja u pripremanju čajeva, gde dolaze stručnjaci da iskažu svoje umeće.

Da bi postali cenjeni morali su da završe školu u kojoj se uči pripremanje tradicionalnog japanskog čaja. Ova zemlja neguje svoju tradiciju, a ukoliko ne možete da „skoknete“ do Japana, dođite u Botaničku baštu „Jevremovac“ i osetite duh prirode.

Izvor: espreso.rs

Posted on 19. oktobra 2020., in Iz istorije, Svaštara, Svet oko nas, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: