Čvrsto sam ubeđen da savremena Evropa ne predstavlja duh Boga ili hrišćanstva, već duh satane. A uspeh satane je najveći kad se pojavljuje sa božjim imenom na usnama. Evropa je danas samo po imenu hrišćanska. U stvari ona obožava Mamona. „Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego bogatašu ući u carsko nebesko.“ Tako je u stvari govorio Isus Hristos. Njegovi takozvani sledbenici mere svoj moralni napredak prema materijalnim dobrima.

Veoma je čudno što na Zapadu, iako se tamo ispoveda hrišćanstvo, nema ni hrišćanstva ni Hrista, jer inače ne bi bilo rata.

Tražim od svoje hrišćanske braće da ne shvataju hrišćanstvo kako se ono tumači na Zapadu. Znamo da se tamo bore među sobom ko nikad ranije. Uostalom, Isus je bio Azijac, opisan kako nosi arapsku odeću. On je bio sušta blagost. Nadam se da će hrišćani Indije u svojim životima izraziti razapetog Isusa iz Biblije, a ne kako ga tumači Zapad čije su ruke umrljane krvlju. Ne želim da kritikujem Zapad. No, hoću da istaknem kako je Isus iz Azije pogrešno predstavljen na Zapadu, izuzev u pojedinaca.

Hrišćanstvo je posredno uticalo na oživljavanje hinduizma. Ali o uticaju hrišćanstva na Indiju uopšte, mora se suditi po načinu života prosečnog hrišćanina koji živi među nama, i o uticaju tog života na nas. Žao mi je što moram zabeležiti svoje mišljenje da je taj uticaj koban.

Mogu reći da me nikad nije zanima Isus kao istorijska ličnost. Ne bih imao ništa protiv ako bi neko dokazao da nije nikad živeo čovek po imenu Isus i da je ono što govori jevanđelje, tvorevina mašte pisca. Jer za mene bi Beseda na gori ipak bila istinita.

Ne mogu da pripisujem Isusu posebno božanstvo. On je božanski koliko i Krišna, Rama, Muhamed ili Zoroaster. Slično tome, ne mislim da je svaka reč u Bibliji nadahnuta reč božja, kao što ne mislim da je svaka reč u Vedama ili Koranu nadahnuta. Svaka ta knjiga kao celina zaista je nadahnuta, ali ja ne vidim nadahnutost u mnogim pojedinostima. Za mene je Biblija religijska knjiga isto kao što su to Gita ili Koran.

Iako ne mogu reći da sam hrišćanin u sektaškom smislu, primer Isusove patnje je činilac u mojoj večnoj veri u nenasilje koje vodi sve moje akcije, ovozemaljske i privremene.

Šta Isus znači za mene? Za mene je On bio jedan od najvećih učitelja koje je čovečanstvo ikad imalo. Za svoje vernike, On je bio jedinorodni sin božji. Može li činjenica da prihvatam ili ne prihvatam to verovanje učiniti da Isus išta više ili manje utiče na moj život? Treba li da mi bude uskraćena sva veličina Njegovog učenja i Njegove doktrine? Ne mogu da verujem u to.

Uveren sam da je nemoguće proceniti zasluge različitih religija sveta, štaviše, verujem da je nepotrebno i štetno i pokušavati. No, po mom mišljenju, svaka otelotvoruje zajedničku pokretačku snagu: želju da se uzdigne čovekov život i da mu se da svrha. I zato što je život Isusov značajan i transcendentan, što sam već pomenuo, verujem da On ne pripada samo hrišćanstvu nego celom svetu, svim rasama i narodima – malo je značajno pod kojom zastavom, pod kojim imenom ili doktrinom oni rade, ispovedaju veru ili obožavaju boga nasleđenog od predaka.

Iz knjige Borba nenasiljem: izbor tekstvova, Mahatma Gandi (Beograd: Komunist, 1970)