Najsrećnija zemlja sa najskromnijom kraljicom na svetu – Butan

Kraljica Butana Džetsun Pema (28), najmlađa kraljica na svetu, očarala je stanovnike ove male države svojom lepotom i skromnošću.

Džetsun živi u skromnoj kolibi i s mužem, kraljem Džigmeom Kesarom Namgielom Vangčukom, nije otišla na medeni mesec, nego je pešačila Butanom i upoznavala podanike.

Butan 1

Mlada kraljica, koja je nedavno rodila prvo dete, rođena je u porodici koja je imala veze s kraljevskom porodicom, ali je bila bez titule.

Njen otac Dondup Gjaltšen, pilot Druk-era, je polubrat bivše kraljice. Takođe, njena majka Sonam Čuki potiče iz stare aristokratske porodice i kumče je butanskog princa. I njena sestra Jetso Lamo udata je za kraljevog brata, princa Dordžija Vangčuka.

Džetsun se školovala u Indiji, gde je uživala u košarci i slikanju, a redovno je osvajala nagrade na takmičenjima u debati i govorništvu. Tečno govori hindu, engleski i džongka, zvanični jezik Butana.

Ipak, ona je s obe noge na zemlji.

„Ona ne fantazira. Mislim da nikada nije ni sanjala da će postati kraljica“, rekao je jedan njen bivši profesor.

Studije međunarodnih odnosa i psihologije završila je u Velikoj Britaniji. Verila se s kraljem kada je imala 21 godinu i time izazvala mnogo polemika, budući da je mladi par prekršio protokol i rešio da se odupre tradiciji ugovorenih brakova. Prekršili su još jednu normu – živeli su zajedno i pre nego što su se venčali.

Njihova ljubavna priča zaista podseća na bajke. Par se upoznao na porodičnom pikniku kada je Džetsun imala sedam, a tada budući kralj 17. On je tada kleknuo pred njom i rekao joj da bi želeo da ona jednom bude njegova žena.

„Kralj zmaj“, kako ga narod zove, postao je monarh 2006. kada je njegov otac abdicirao. Odlučio je da kruni oduzme apsolutnu moć i utre put demokratiji i ustavnoj monarhiji. Venčao se sa Džetsun iste godine kad i Vilijam i Kejt, ali je njihova ceremonija bila potpuno drugačija.

Bila je to petočasovna budistička ceremonija u tvrđavi iz 17. veka, a mlada je nosila tradicionalnu nošnju.

Zanimljivo je da je u Butanu dozvoljena poligamija, a njegov otac je to i iskoristio oženivši čak četiri žene. Međutim, mladi kralj je odlučio da Džetsun bude njegova jedina žena. Ona mu je nedavno rodila i naslednika…

Butan je jedina zemlja na svetu u kojoj je vlast uverena da je sreća najvažniji cilj kojem teži celo stanovništvo. Koliko im je to važno, govori podatak da je pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava.

Iz tog razloga se, svakoj osobi u zemlji u sklopu popisa stanovništva, između ostalog, postavlja i pitanje „jeste li srećni?“

U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su „veoma srećni“, 47,9 posto se oseća „umereno srećnima“, a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su „nesrećni“.

U Butanu ne postoji koncept bruto domaćeg proizvoda. Umesto toga, za blagostanja u zemlji koristi se drugačiji indikator – bruto nacionalna sreća.

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma.

Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj, dobro upravljanje i zaštita životne sredine.

Stoga, sreća se smatra glavnim prioritetom nacionalne politike. Vlada Butana čak je osnovala i Ministarstvo sreće, koje do sada nije imala ni jedna zemlja na svetu.

Butan, koji je prema svim pokazateljima uistinu jedinstveno mesto na ovoj planeti, puno je manje pogođen globalnim problemima kao što su glad i kriminal. Ljudi tamo žive zadovoljnim životom, nisu opsednuti modernom tehnologijom i uspešno su sačuvali svoju jedinstvenu kulturnu baštinu. Za ovo je zaslužna činjenica da do sada nisu iskusili ratna razaranja ili ekstremno siromaštvo.

Njihov zakon brani ubijanje životinja tako da su većina stanovnika vegetarijanci. Takođe je zabranjen uvoz pesticida što znači da poljoprivredni proizvodi uopšte ne sadrže štetne sastojke.

Još jedan zanimljiv aspekt života u Butanu je da se šume ne seku – stanovništvo se uvek trudi da posadi što više stabala. Središnji i južni delovi zemlje uopšte nisu razvijeni – ta područja su u principu veliki prirodni rezervati sa bogatom florom i faunom.

U poslednjih 20 godina životni vek u Butanu je udvostručen a skoro sva deca u ovoj ne tako bogatoj zemlji idu u školu.

Takođe, u skladu sa očuvanjem životne sredine Butan je uveo pešački dan jednom mesečno. Na taj dan svi zaposleni idu pešice na posao i niko ne ide automobilima kako ne bi dodatno zagađivali okolinu.

Butan je uspeo da zadrži većinu svog prirodnog bogatstva iz vrlo jednostavnih razloga: lov je zabranjen, a krčenja šuma gotovo i nema. Ovo kraljevstvo (parlamentarna monarhija) proizvodi dovoljno da samo sebe izdržava.

Izvor: stil.kurir.rs

Posted on 11. oktobra 2020., in Putopisi, Svet oko nas. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. Veoma zanimljivi podaci, aspekti zivota u Butanu! Trebali bi svi da uvedemo indikator , bruto nacionalne sreće🍀samo, muslim da to, kod nas, ne bi funkcionisalo…ali veima mi se dopao clanak, uostalom kao i svi Vasi clanci koje objavljujete😊
    Pozdrav i lep, ugodan dan zelim 😊

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: