Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen svetim mučenicima Adrijanu i Nataliji, bračnom paru koji je živeo i zbog hrišćanstva nastradao u IV veku.

Sveti mučenici Adrijan i Natalija bili su muž i žena, oboje plemenitog i bogatog roda iz Nikomidije. Adrijan je bio načelnik pretora i neznabožac, dok je Natalija bila potajna hrišćanka. Adrijan i Natalija živeli su u braku svega trinaest meseci do mučeništva.

Kada je oholi car Maksimijan posetio Nikomidiju naredio je da se uhvate hrišćani i stave na muke. Blizu grada, u jednoj pećini, sakrilo se dvadeset troje hrišćana, ali su ubrzo bili pronađeni.
Vlast je ubrzo naredila da ih prvo išibaju, a zatim bace u tamnicu. Potom su ih izveli iz tamnice i odveli načelniku Adrijanu da im popiše imena. Adrijan je posmatrao ove ljude, koji su bili izmučeni ali mirni i krotki, pa ih je zakleo da mu kažu šta očekuju od svog Boga za sve muke koje su pretrpeli. Oni su počeli da mu pričaju o hrišćanskoj veri i o blaženstvu koje čeka pravedne u carstvu Božjem. Kada je sve to saslušao, okrenuo se pisaru i rekao mu: „Zapiši i moje ime sa ovima svetima, i ja sam hrišćanin!“

Kad je to čuo, car je upitao Adrijana da li je sišao s uma, a Adrijan je na to rekao: „Nisam s uma sišao nego sam k umu prišao“. Pobesneo zbog ovakvih Adrijanovih reči, car je naredio da ga okuju i bace u tamnicu, odredivši dan kada će ih sve izvesti na mučenje.

Jedan od Adrijanovih slugu brzo je otišao njegovoj kući i obavestio gospođu Nataliju o svemu, međutim, ona se veoma obradovala što je čula da je njen muž spoznao pravu veru. Kada je Adrijan sedeo okovan u tamnici, ona je došla i ohrabrivala ga da istraje u svojoj veri.

Posle dugih muka i tamnovanja, car je naredio da se u tamnicu odnese nakovanj i da se svim mučenicima čekićem prebiju i ruke i noge. Tako se i dogodilo – Adrijan i dvadeset tri časna čoveka izdahnuli su u preteškim mukama. Natalija je ostala uz svog muža do poslednjeg trenutka. Časno je izdahnuo sa ostalim hrišćanima nepokoleban u svojoj veri. Natalija je preuzela Adrijanovo telo i odnega ga u Carigrad da ga sahrani.

Kada je ova njena misija bila izvršena, po legendi, Adrijan joj se u snu javio, sav u svetlosti i lepoti, i pozvao je da mu se pridruži. Nakon toga je i ona izdahnula.

Nerazdvojni kako u životu, tako i u smrti, Sveti Adrijan i Natalija danas se smatraju zaštitnicima bračnih supružnika.