Danas je sveti Alimpije

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju praznik posvećen prepodobnom mučeniku Alimpiju Stolpniku.

Iako u kalendaru nije označen crvenim slovom, ovaj svetac je veoma poštovan u srpskom narodu.

alimpije

Rođen je u Andrijanopolju (Jedrene) u Paflagoniji, a još od ranog detinjstva bio je predan Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora.

Iako je bio voljen i omiljen gde god se pojavljivao, Sveti Alimpije je više voleo da živi u molitvi i samoći. Zbog toga se povukao i počeo da živi na jednom grčkom groblju, kojem ljudi nisu smeli da priđu zbog legendi o demonskim priviđenjima.

Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), i na njemu na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine). Zbog toga je i nazvan Alimpije Stolpnik.

Ljudi su mu se smejali kad bi ga videli, bilo mu je i vruće i hladno, ali nijedno iskušenje nije moglo da natera Svetog Alimpija da ode sa svog stolpa. Videvši njegovu istrajnost i veru, nakon nekog vremena, ljudi su počeli da ga poštuju i da dolaze kod njega po utehu, pouke i isceljenja.

Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju.

Po predanju, Alimpije je živeo 100 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija.

Bio je moćan čudotvorac, kako za života, tako i posle smrti.

Sveti Alimpije jedan je od tri velika stolpnika, pored Simeona i Danila Stolpnika.

Zaštitnik je stoke, pa se zato na njegov dan ne upreže stoka. Stoga, na dan Svetog Alimpija nikako se ne sme naći meso te vrste, teletina, junetina, kravlje meso.

Veruje se da je ovaj svetitelj spasao narod od kuge i da je odbio mnoge druge bolesti. Zbog toga se danas treba otići u crkvu što ranije kako bi cele godine bili zdravi.

Posted on 9. decembra 2019., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: