Advertisements

Danas su Blagovesti

Danas se obeležavaju Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na blagu vest koju arhangel Gavrilo doneo Bogorodici i rekao joj da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu. Blagovesti inače spadaju u Bogorodičine praznike i svetkuju ga najviše žene. Aili od ovog dana kreće buđenje prirode i mnogi radovi…

aa


Blagovesti spadaju u radosne hrišćanske praznike i slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.

Devojke i žene, posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan žene ne treba da se češljaju.

Za ovaj praznik postoje mnogi narodni običaji, a većina je vezana za buđenje prirode i početak prolećnih radova.

Narod se u selima tako plašio zime sve dok ovaj dan ne prođe. Tek posle Blagovesti kreću radovi u voćnjaku i njivama – počinje kalemljenje voća, orezivanje vinograda i setva pšenice i ječma.

Na Blagovesti se, po narodnom običaju, ustaje veoma rano, čak i u ponoć, a dan je počinjao devojačkom pesmom. Kuća i okućnica mora da se očisti.

Dan uoči ovog praznika devojke su sakupljale suva drva i grančice potrebna za veliku vatru koja se palila na nekom vidnom ili važnom mestu. Oko vatre su se veselili momci i devojke, a ponegde i stariji.

Postojao je i običaj preskakanja buktinje (bukara) koji je vezan i za verovanje da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna. Za onoga ko bi prekočio vatru smatralo se da je zaštićen od ujeda zmija. Ali zmije se na sam dan Blagovesti nisu spominjale. Niko nije sme da izgovori tu reč.

Period do sedam dana, koji kreće od ovog praznika, za mnoge može da bude presudan.

Naime, na sutrašnji dan sve do Velikog Petka dobro bi bilo započeti bilo kakav veći posao (izgradnja, pokretanje sopstvenog posla, usavršavanje), a povoljan je period i za donošenje važnih životnih odluka koje mogu da donesu korenite promene u životu.

Izvor: zena.blic.rs

Advertisements

Posted on 7. aprila 2019., in Biblioteka, Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: