Advertisements

Развод брака и деца

Развод брака родитеља, за децу не представља само евентуалну промену места живљења већ и време које је испуњено снажним (углавном негативним) емоцијама и крупним променама у структури породице. Не постоји јединствено упутство како се понашати и шта учинити у циљу смањења негативних ефеката на све учеснике, а посебно на најмлађе.


Стресност ситуације неизбежно доводи до смањења способности родитеља да адекватно одговоре на уобичајене и ситуацијом изазване специфичне потребе своје деце.
У току развода супружници често треба да решавају низ практичних проблема. Где ће живети деца, коју школу или вртић ће похађати, како ће поделити заједничку имовину, обезбедити задовољење свакодневних потреба и подмиривање трошкова и слично.
Деца, са друге стране (у зависности од узраста), имају пред собом више психичких проблема. Тугују због одсуства једног од родитеља, носе се са стресношћу многобројних промена у животу, покушавају да поврате некакву контролу над ситуацијом. Један од најозбиљнијих проблема је опасност да поверују како су они узрок развода и стога им је неопходно стално уверавање да то није случај.
Развод често ставља децу у ситуацију да живе у два различита света. Са различитим системима вредности, интересовањима, начином живота, очекивањима од њих. Зато је веома важно да родитељи покушају да што више ускладе, пре свега, своја очекивања и правила понашања како би се деца лакше прилагодила.
Такође, требало би да у сваком тренутку буду свесни да је развод из угла деце другачији и да без обзира на узраст она имају потребу да им се континуирано показује љубав.
Ипак, не треба сметнути са ума да узраст деце игра одређену улогу у процени и реаговању на ситуацију развода. Не постоји једноставан рецепт како се понашати али неких принципа и стратегија се ваља држати.
Деца предшколског и раног школског узраста најчешће реагују кроз промене у понашању попут појачане потребе за сталним присуством родитеља, пажњом, загрљајима. Осим тога, могу бити изражено раздражљива, агресивна према играчкама и људима. Честе су и идеализације одсутног родитеља и фантазије о поновном уједињењу породице. Нису неуобичајене ни негативне реакције попут емоционалне одсутности, проблема са спавањем, страхови и регресивна понашања.
Родитељи би требало да се труде да што чешће пруже деци могућност умирујућег физичког контакта, осмеха, да организују рутинске заједничке активности, покушају да припреме децу за евентуалне стресне догађаје који ће уследити кроз разговор унапред.
Нешто старија деца, чешће се сусрећу са проблемом тзв. конфликта лојалности, осећањем да су издани и изневерени, брину се шта ће мислити њихови вршњаци. Осим тога повећана је вероватноћа различитих ризичних понашања попут злоупотребе психоактивних супстанци.
Родитељи ће најбоље помоћи својој деци кроз подршку да прихвате постојање непријатних емоција и заједнички рад на трагању за оптималним начином да се носе са њима. Затим, требало би избегавати отворене критике одсутног родитеља, стављање детета у ситуацију да бира страну у сукобу, мењање уобичајених породичних навика и правила или онемогућавање контаката са одсутним родитељем. У разговорима са децом требало би бити што је могуће више искрен, задржати свакодневне обрасце живота и понашања где је то оствариво и умањити оправдано појачан страх од одбацивања кроз стално показивање љубави и пажње.
На крају, треба истаћи и неке посебно неповољне околности по децу. Једна од њих је када преузму улогу одраслог подржавајући родитеља или брата/сестру. То је посебно стресно и у често превазилази могућности детета. У овако поремећеним породичним улогама ситуацију додатно може погоршати и неприкладно увлачење детета у личне и интимне дилеме одраслих које оно не може да разуме. Несумњива је чињеница да је развод тешко искуство за децу свих узраста. Међутим, уколико родитељи успеју да минимализују сукоб, фокусирају се на потребе деце и омогуће размену искустава и осећања у атмосфери међусобног разумевања и прихватања, могуће је значајно смањити штетне последице по децу.


Текст написао Слободан Павловић, дипломирани психолог

Advertisements

Posted on 10. jula 2018., in Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: