Advertisements

Ana Frojd i njen doprinos proučavanju dečje psihoanalize

Ana Frojd bila je jedna od žena koja je veoma doprinela proučavanju moderne psihologije. I ako se za njenog oca Sigmunda Frojda može reći da je otac psihoanalize, onda se Ana može nazvati ćerkom psihoanalize.

Rođena je u Beču 1895. godine. Bila je najmlađe dete u porodici Frojd, pored tri brata i dve sestre. I kao što često biva sa najmlađom decom, Ana je postala miljenica svoga oca Sigmunda. Imali su izuzetno prisan odnos i provodili su dosta vremena zajedno. Ona je oduvek bila uključena u njegov rad, Frojd ju je podvrgavao svojim analizama i njene događaje iz detinjstva je često koristio kao materijal za svoja istraživanja.

Ana se još u detinjstvu zainteresovala za očev rad. Sa svojih četrnaest godina prisustvovala je sastancima Bečkog psihoanalitičkog udruženja, čitala očeva dela i analizirala spise. Bila je sledbenik, a na neki način i pomoćnik svome ocu.

Po završetku osnovne škole odlučuje se za studije engleskog jezika, ali je rat sprečava u tome. Kasnije je radila kao učiteljica u školi, što je verovatno doprinelo da svoj kasniji rad usmeri baš na proučavanje dece. Od 1920. godine potpuno se posvećuje studijama psihoanalize prilikom čega dolazi do prvih mimoilaženja u proučavanjima nje i njenog oca. Ona se fokusirala na proučavanje Ega (svesnog ja u čoveku) i njegove uloge u životu čoveka, dok je Frojd proučavao Id (podsvesno u čoveku).

Ana je, jedna od prvih, uvidela da se ličnost čoveka najviše formira u ranoj mladosti i da se osoba kasnije samo nadograđuje tokom života. Godine 1922. objavila je svoj prvi analitički rad pod naslovom „Fantazmi i budni snovi jednog tučenog deteta“ i postala član Bečkog psihoanalitičkog društva. Kasnije započinje praktičan rad u proučavanju dece i izdaje prvu knjigu pod naslovom „Upoznavanje sa tehnikama dečje psihoanalize“.

Ana je bila usmerena na praksu, pa je dosta vremena provodila radeći sa decom i adolescentima. Smatrala je da posmatranje deteta u već odraslom pojedincu ne može mnogo toga otkriti, te je potrebno posmatrati decu tokom odrastanja, gde je lakše uticati na uzroke i time kreirati željene posledice. U radu sa decom ona nije bila samo posmatrač, već je ulazila u život dece kao odrasla osoba, ne kao još jedno dete ili zamena za roditelje. Njena pokretačka ideja bila je rešavanje problema u povoju, i ta ideja se i danas uspešno koristi u psihologiji.

Postaje direktorka novootvorenog Instituta za psihoanalizu u Beču 1925. godine i na toj poziciji ostaje do 1938. godine. U ovom periodu, tačnije 1936. godine, objavljuje svoje kapitalno delo pod nazivom „Ja i mehanizmi odbrane” koje je utemeljuje kao teoretičarku ego psihologije.

Zbog Drugog svetskog rata porodica Frojd se seli u London, i Ana tamo nastavlja svoj rad. Osniva kliniku „Hamsted“ kojom i upravlja i na kojoj decenijama terapeutskim radom nadograđuje svoju teoriju o dečjem razvoju. Nakon toga osniva i Kurs za terapiju dece. Redovno odlazi u Sjedinjene Američke Države gde drži predavanja, a 1959. godine je izabrana za inostranog počasnog člana Američke akademije nauka i umetnosti.

Ana Frojd sedi treća sleva (Wikimedia.Commons)

Ana je čitav život posvetila svom radu i proučavanju psihologije dece. Što se tiče njenog privatnog života, nikada se nije udavala ni imala decu. Bila je blisko vezana za svoga oca koga je negovala i o kome je brinula sve do njegove smrti.

Ona umire 1982. godine u Londonu, a nakon njene smrti klinka „Hamsted“ menja naziv u „Centar Ane Frojd“. Njena kuća se 1986. godine, po njenoj poslednjoj želji, pretvara u „Frojdov muzej“ koji je posvećen njenom ocu i psihoanalitičkom društvu.


Autor Bojana Todić

Izvor: iSerbia

 

Advertisements

Posted on 16. maja 2018., in Iz istorije, Poučno. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: