Advertisements

Intervju sa Blogdanom

Za Blogdana sam saznala slučajno, kako to obično biva. Pre više od dve godine. Neko je podelio deo jednog njegovog teksta na društvenoj mreži, mene je provokativni naslov izazvao da kliknem na link i pročitam ceo tekst. Tekst me je oduševio, tako da sam odmah kontaktirala autora, tražeći dopuštenje da ga podelim na svom blogu. On je, naravno – dobar kakav jeste, dopuštenje dao, i tako sam ja ostvarila prvi kontakt sa ovim talentovanim mladićem.

IMG_20180330_210904


Blogovi su se u mojoj bibliotekarskoj profesiji pokazali kao veoma korisne alatke. Mi, blogeri, volimo da učimo jedni od drugih. Rado međusobno sarađujemo. Puno divnih ljudi sam upoznala baš od kada sam počela da se bavim blogovanjem. Ali, verujem da ništa nije slučajno u životu. Nijedan kontakt, nijedan susret. Sličan se sličnom raduje, kaže latinska poslovica. Prepoznajemo se u drugim ljudima i raduje nas kada vidimo da ono što sami mislimo, ono šta sami osećamo, nije toliko neobično. Ima i onih drugih, koji misle slično i osećaju kao i mi. Samo neki svoje misli malo spretnije od nas iznesu. Smelije. A, nama daju nadu da nismo usamljeni.

Bogdan Stevanović, internetom poznatiji kao Blogdan, rođen je u Beogradu 17. decembra 1988. godine. Oni koji se bave astrologijom, reći će: „Pa da, jasno je. Smeo jedan Strelac.“ Jer on svoje misli iskazuje hrabro, jasno i bez zadrške. Provokativno, a opet časno.

Ljubav prema putovanjima usmerila ga je ka Geografskom fakultetu u Beogradu, ka Odseku za turizmologiju. To je bila jedna stepenica više koja ga je odvela na master studije turističkog novinarstva na Univerzitetu Autonoma u Barseloni, gde već nekoliko godina živi. Oduševio me je i svojim govorom na TED konferenciji, na kojoj je predstavio svoj projekat „Svet dostupan svima“, osnovan sa ciljem pružanja informacija o turističkim destinacijama osobama koje koriste invalidska kolica. Oseća se da je potreba da čini dobro i bude human utisnuta u njemu duboko. Jedan je od osnivača humanitarnog pokreta „Pokaži malo da ti je stalo“. Njegov blog postoji od 2014. godine i njegove priče prenosili su vodeći onlajn i štampani mediji u zemlji i regionu.

Bogdana smo rado dočekali u Kostolcu i iskoristili priliku da mu postavimo nekoliko pitanja:

Dragi Bogdane, dobro nam došao u Kostolac. Kao što vidiš i ovde se proneo dobar glas o tebi. Blogdan je prepoznatljivo ime u Srbiji. Mnogi te vide kao uspešnog blogera, osobu kojoj se dive zbog smelosti da iznese svoje misli i stavove naglas. Preko 100 000 ljudi prati tvoj blog i oduševljava se tvojim pričama. Kako je započelo tvoje blogovanje?
Počelo je davne 2011. godine, prilično nespretno i stidljivo. Tek se 2014. godine rodio Blogdan a do tada sam mnogo puta odustajao od pisanja, od blogovanja, od želje da se izražavam kroz slova. Zato 2014. godinu smatram prekretnicom jer sam tada shvatio da pisanje jeste neodvojivi deo mog života i odlučio da aktivniji radim na tome.

Neću da te pitam da li si imao uzora u pisanju, ali želim da te pitam da li si imao uzora u blogovanju? Kakva su tvoja iskustva sa drugim blogerima?
Iskren da budem nisam. Ne zato što smatram da niko nije dovoljno dobar, već zato što tih godina kada sam počinjao blogovanje nije bilo toliko popularno pa samim tim nije ni bilo mnogo ljudi koji su se time bavili. Čak i dan danas, retko ko koristi blog da bi se bavio pisanjem i izražavao se literarno, pa su blogovi skoro uvek usko profilisani na putovanja, tehniku, modu itd.

Kroz svoje tekstove provlačiš pouke o dobroti, o sreći, o ljubavi, o prijateljstvu, o poštenju, o nepoštenju, o ljudskosti. U jednom od tekstova napisao si: „Biće nam bolje kada budemo bolji.“ Misliš li da smo na dobrom putu?
Mislim da se trudimo da se podsetimo šta je to dobar put i da takvim napravimo ovaj na kom već jesmo. Ne treba nam za to mnogo truda, već samo svesnosti da možemo biti bolji, pa se shodno tome i ponašati.

Sve će doći na pravo mesto kada završiš školu, odslužiš armiju, zaposliš se, oženiš se… „Kad porasteš kaz’će ti se samo“ – zvuči poznato? Šta je to što smo naučili od svojih roditelja, u stvari primenjivo u sadašnjem vremenu?
Ja sam od svojih naučio šta je poštenje, šta je čovekoljublje i šta je gostoprimstvo. Kako vreme prolazi, tako se i način življenja menja, pa samim tim i sistem vrednosti. Neki to nazivaju generacijski jaz. Moguće je da nešto tako postoji, ali sam siguran da postoje vrednosti koje su univerzalne i smatram da se te vrednosti nose iz porodice.

Živimo u svetu u kome je ljudskost obezveđena. Biti dobar je sinonim za biti glup. A, ipak sve više ljudi ima koji, kao neki tihi buntovnici, bude se sa starom filozofijom: „Čini drugima što želiš sebi.“ „Daj i daće ti se“. U jednom tekstu rekao si: „Ovaj svet neće spasiti ni inteligentni, ni bogati, ni uspešni. Neće nas izlečiti ni znanje, ni pare, ni titule. Ovom svetu danas treba beskrajno ljudskosti, a ne na kašičicu.“ Ima li nade da ljudskost u čoveku pobedi?
Čini mi se da je ovo pitanje bilo goruće pitanje u svim epohama kroz koje je čovečanstvo prošlo. Mi i jesmo uvek na ivici, uvek u vatri neizvesne sutrašnjice, uvek u menjanju, preispitivanju, postajanju. Zato nam se uvek čini da je nikad izazovnije nego upravo sada. Mislim da je neupitno da je nošenje sa izazovima u ljudskoj prirodi jer nas to brusi od ugljenika do dijamanta. Zato znam da ima nade. Što su vremena izazovnija, to je više mogućnosti za veliku ljudskost.

Tvoja nova knjiga „Obloge od mastila“ koju je objavila izdavačka kuća Vulkan je zbirka koja sadrži 87 priča raspoređenih u sedam poglavlja. To su priče koje si ti prvo objavio na svom blogu, ali ima i nekih do sada neobjavljenih. Kako je došlo do saradnje sa ovom poznatom izdavačkom kućom?
Došlo je vrlo lako. Poslao sam email sa idejom kako želim da izgleda knjiga i oni su rekli – može. Eto, toliko lako je bilo, pa je valjda zato i naša saradnja toliko otvorena i prijateljska. Moj veliki naklon divnim ljudima koji rade u Vulkan izdavaštvu.

Da li te je spoznaja o popularnosti promenila?
Pošto živim u inostranstvu ja nemam apsolutno nikakvu predstavu o popularnosti mene i mog imena. Počinjem da shvatam da se tu nešto događa jer mi ovo pitanje ljudi često postavljaju, ali mi se čini da svi ostali misle da sam popularan, samo ja ne mislim.

Zašto oni koju su uspešni nisu uvek srećni, dok su srećni uvek uspešni?
Jer biti srećan podrazumeva i uspeh, dok imati uspeh ne podrazumeva i imanje sreće. Pitajte to one sa karijerama i parama, bolje umeju da objasne šta im i dalje fali. Ja sam samo srećan.

Već godinama ne živiš u Beogradu, već u Barseloni. Kolika je razlika između života u Španiji i života, ovde, u Srbiji? Razlikuju li se ljudi mnogo?
Postoje neke stvari koje se razlikuju, a postoji i mnogo stvari koje su iste. Razlikujemo se po temperamentu i po mentalitetu, ali stičem utisak da kao ljudi tragamo za istim odgovorima. I u Španiji je 2018, i tamo ima ostavljenih, razočaranih, usamljenih i tužnih. Traganje za srećom je ono što nam je zajednički imenitelj.

Gde vidiš sebe u budućnosti? Nazire li se sreća za Blogdana u našoj zemlji?
Sebe u budućnosti vidim negde još bliže sebi samom. Tu je moja sreća, u spoznaji ko sam, šta je moja suština i koliko radim na njenom ostvarenju. Ime države u kojoj sam tada igra najmanju ulogu.

Hvala puno na ovom razgovoru i želim ti još uspešnije priče i srećan život.
Hvala tebi Renata.


Intervju vođen 30. marta 2018. godine u Kostolcu.

Advertisements

Posted on 17. aprila 2018., in Biblioteka, Iz mog ugla, Priče, pesme, intervjui, Vesti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: