Nekada mi je delovalo smešno u filmovima  kada se pre ručka porodica moli i zahvaljuje gospodu na hrani koju imaju. Kao da se podrazumeva da je to nešto što svi imaju i na čemu ne treba biti zahvalan. Kad se malo bolje razmisli, treba biti zahvalan i na onome što imamo i što nam deluje kao sitnica, kao što su hrana, zdravlje, drugi ljudi, priroda. One osnovne su i najvažnije stvari u životu. Ljudi nisu svesni šta imaju dok to ne izgube. Bilo bi bolje da smo jednostavniji i skromniji. Nije loše težiti ka velikim ciljevima, da se ima više, zna više, postigne veći uspeh, ali je put do sreće zadovoljstvo malim stvarima.

Najteže je biti jednostavan, to uspeva samo najvećima.

Pomoći nemoćnima, siromašnima, dati krv, osmehnuti se nepoznatom čoveku, uključiti se u humanitarne akcije ne donosi novac, ali daje spokoj u duši jednu od  stvari koje ne možete kupiti kao ni ljubav ili pravo prijateljstvo. Najlepše stvari su uvek besplatne i svima dostupne.

Usporiti malo u toku dana, svratiti na kafu koju ćemo popiti polako, sa merakom, napraviti male rituale opuštanja kod kuće, razmišljati optimistički i na kratke staze, to bi mogao svako, ali su retki oni koji to zaista i urade.

Traćimo  vreme na gluposti, nerviramo jedni druge  i zamišljamo  probleme koje  bismo  mogli imati i tako sebi uništavamo život, koji je zapravo tako kratak.

Kada bi više ljudi nosilo ružičaste umesto crnih naočara, kada bi negovali dobrotu i plemenitost umesto vandalizma, cenili kulturu, svet bi bio čistiji i bukvalno i figurativno.

Izvor: Cosmopolitan.rs