Advertisements

Običaji za srpsku Novu godinu: evo kako se obeležava Mali Božić

Srpska pravoslavna crkva obeležava Novu godinu 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu.

obicaji_za_srpsku_novu_godinu_evo_kako_se_obelezava_mali_bozic_aps

Stari Rimljani su Novu godinu proslavljali prvog marta, ali su kasnije počeli da je slave prvog januara. Pre hiljadu godina, delovi Evrope su počinjali Novu godinu 25. marta. Početkom 17. veka, mnoge evropske zemlje su usvojile Gregorijanski kalendar, po kome se Nova godina slavi 1. januara. Danas mnogi narodi slave Novu godinu na razne načine.

Škotlanđani, na primer, obeležavaju praznik „Hogmenej“, kada pale male vatre koje simbolišu kraj stare godine. Na ulicama Glazgova i Edinburga okupljaju se na desetine hiljada slavljenika. U ponoć zvone zvona, a okupljeni se ljube i pevaju uobičajenu novogodišnju pesmu „Stari prijatelji“.

U Španiji, svako mora da pojede najmanje 12 zrna grožđa završnog dana godine. Svako zrno je za po jedan mesec u Novoj godini. Na izmaku godine, sa odbrojavanjem sata, svako stavi po zrno grožđa u usta. Prema verovanju, grožđe će svakome doneti sreću i uspeh.

U Kanadi, u pokrajini Britanska Kolumbija, postoji zanimljiva proslava Nove godine. Slavljenici svih uzrasta obuku kupaće kostime i bućnu se u hladne vode Engleskog zaliva u blizini Vankuvera. Godišnji događaj se zove „Plivanje polarnih medveda“.

U Grčkoj prvi januar znači dolazak Nove godine i dan Svetog Vasilija Velikog, koji je bio poglavar Grčke pravoslavne crkve. Veruje se da sveti Vasilije Veliki deci donosi poklone, pa mnoga deca ostavljaju cipele u nadi da će im sveti Vasilije u njima ostaviti poklon. Za svetog Vasilija se mesi specijalni hleb „Vasilopita“, u koji se, pre pečenja, ubacuje novčić. Prvo parče se iseče za Svetog Vasilija Velikog, a onda se hleb podeli po starešinstvu. Ko pronađe novčić biće veoma srećan cele godine.

obicaji_za_srpsku_novu_godinu_evo_kako_se_obelezava_mali_bozic_1

Osim Srpske Pravoslavne Crkve, stari, kalendar poštuju još i Ruska i Jerusalimska pravoslavna crkva i monaška zajednica na Svetoj Gori.

Svuda u svetu, kod pravoslavaca i kod rimokatolika, prvo dolazi Božić, pa Nova godina. Zato se i kod pravoslavnih vernika čestitke upućuju na sledeći način: „Srećni Božićni i Novogodišnji praznici“, a ne obrnutim redosledom.

U sklopu proslave Nove godine spada i kićenje jelke. Međutim, trebalo bi istaći da jelka za Novu godinu kod pravoslavnih vernika nema i ne bi trebalo da ima nekakav poseban značaj. Takođe, možemo reći da isto važi i za Deda Mraza.

Običaj proslave kalendarske Nove godine, po građanskom kalendaru prvi među pravoslavnim narodima počeli su da slave Sovjeti, kada su osvojili vlast i srušili carstvo. Ako ovome dodamo i činjenicu da se nemilosrdno poseče na hiljade mladih stabala, koja se potom bacaju, pravoslavni vernici bi trebali samo ispoštovati običaj kada se za Božić unosi u domove badnje drvo, koje predstavlja samo jedna grana, ili grančica hrasta koja i posle Božića ostaje na svom mestu da ponosno raste. Da se stvari, ipak, pomeraju u pravom smeru pokazuje činjenica da se sve više pridaje značaj proslavi Božića a ne Novoj godini.

Srpska pravoslavna crkva obeležava Novu godinu 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu. Osim Srpske Pravoslavne Crkve, stari, kalendar poštuju još i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska pravoslavna crkva i monaška zajednica na Svetoj Gori. Stari kalendar je uz pomoć brojnih naučnika, od kojih je najpoznatiji Sozigen, doneo Julije Cezar 46 godina pre Hrista. Po mišljenju brojnih teologa, stari kalendar je mnogo pogodniji i tačniji za izračunavanje datuma Vaskrsa.

Drugi problem za pravoslavne narode koji bi prihvatili novi kalendar je, što on može doneti i raskol u njihovim pomesnim pravoslavnim crkvama. Vernici Srpske pravoslavne crkve iz dijaspore sve češće traže da se dva najveća hrišćanska praznika Božić i Vaskrs praznuju zajedno sa rimokatolicima iz praktičnih razloga. Međutim, Srpska pravoslavna crkva ne može da prihvati novi kalendar plašeći se takođe, raskola. Za Crkvu pitanje kalendara nije teološko već naučno pitanje. Podsetimo, novi kalendar prihvaćen je u nekadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, 1919. godine a do tada je država kao i crkva koristila stari kalendar.

Prema narodnim običajima uoči Nove godine sprema se svečana večera, gde ukućani sa gostima, prijateljima i srodnicima uz veselje i pesmu čekaju ponoć. Tačno u ponoć, svi se ljube i jedni drugima čestitaju dolazak Nove godine sa željama za dug život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Na sam dan Nove godine odlazi se u Crkvu a posle se obavlja svečani ručak.

Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu „Vasilicu“. Pored Nove godine, koja je poznata i pod nazivom Mali Božić, 14. januara obeležavaju se još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu neuobičajenim slavljima, na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda i kiča, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima organizuju dočeci Nove godine.

U duhovnom smislu, Nova godina postoji onda kada neko, od onih koji žive u nebrizi, počnu da brinu za svoje spasenje. Pošto je Nova godina, početak svih dana u godini, to bi u taj dan trebalo da čovek preispita sebe i svoja dela, kako bi prvog dana u Novoj godini krenuo i novim putem koji vodi u Carstvo Božije. U taj dan čovek bi trebalo da sabere svoje misli, ali misli dostojne hrišćanstva, koje bi mogle da upravljaju svim njegovim delima tokom cele godine. Suština pomenute promene sastoji se u tome da čovek, od toga trenutka, živi za Boga i bližnjega svoga, a ne više samo za sebe kao ranije.

Da odbaci, „po prvom življenju, starog čoveka, koji se raspada u željama prevarljivim; I da se obnovi duhom uma svog i obuče u novog čoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine“. (Ef.4, 22-24). Time on odbacuje ranije navike i sve ono u čemu je nalazio trenutno zadovoljstvo. Tako se sve stvari povodom Nove godine svode na jedno, a to je na unutrašnje obnavljanje samoga sebe. Ako se neko uz Božiju pomoć, usmeri u Novoj godini na ovaj način, taj će na najsavršeniji način provesti Novu godinu i pripremiti sebe da tako živi tokom cele godine. Sledeće godine će onda biti potrebno samo da ponovi ono što je upražnjavao protekle godine.

Izvor: Lovesensa.rs

Advertisements

Posted on 14. januara 2018., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: