Advertisements

Milica Janković,književnica koja zauvek živi u Gradištu

Milica je obožavala svoju „malu varoš“ u kojoj je provela detinjstvo. Njeni sugrađani nastoje da ona zauvek ostane deo gradića kraj Dunava.

milicaaaaaaa

Milica Janković je rođena 1881. godine u Požarevcu, u trgovačkoj porodici. Otac joj je bio požarevački trgovac, Danilo Janković. Njeno detinjstvo je obeležila prilično loša porodična situacija, jer  je otac Danilo porodicu doveo do bankrotstva.

Ubrzo su joj se roditelji razveli. Milica sa majkom Roksandom i tri sestre odlazi u Veliko Gradište.

Razvod roditelja na Milicu je ostavio dubok trag. Osećaje prema ocu i raspadu porodice prenela je na papir. Milica je krivila oca što će kasnije i u pripoveci „Moj otac“ detaljnije opisati.

„Tada se odjednom srušila sva beda na nas; prodato je na doboš svo imanje: i kuća i dućani i stvar. Otac je tražio od dede i ujaka da ga spasu, a deda nije hteo, jer bi to značilo da upropasti i sebe. Otac se naljuti i pripreti da će nas ostaviti na ulici, pa da ode u svet. I zaista ode u Beograd. A deda pošalje kola i dovede nas svojoj kući.“ Miličine reči preneo je Veliša Joksimović u svom tekstu „Stvaralačka istorija i pripovedački postupak Milice Janković“.

 


Staro Veliko Gradište – Žitni trg pre 1930.

Detinjstvo je provela u Velikom Gradištu, u majčinoj rodnoj kući Mihajlovića.

Mihajlovići su voleli umetnost, što se odrazilo i na Milicu. Njen predak, Radovan Mihajlović, doneo je prvi klavir u Veliko Gradište. Čuvena slikarka, Milena Pavlović Barili, je rođaka Milice Janković, dok je stariji ujak voleo pozorište i pevanje. Ipak, poseban utisak na Milicu, ostavio je  njen mlađi ujak Lazar Mihajlović. On je voleo da slika i piše, što je imalo presudan uticaj da Milica krene da se bavi slikarstvom i književnim stvaralaštvom. Koliko je volela ujaka pokazuje i činjenica da je svoja prva dela izdavala pod pseudonimom L. Mihajlović.

Milica je osnovnu školu i malu maturu završila u Velikom Gradištu.

Volela je ovaj gradić i rado ga je pominjala u svojim delima. „Mala varoš u kojoj je ostavila svoje lepo detinjstvo“, pisao je Veliša Joksimović o emocijama koje je Milica gajila prema Gradištu.


„Nova realnost iz sopstvene sobe-knjizevno stvaralastvo Milice Janković“, fotografiju ustupio Veliša Joksimović

Milica se 1892. godine odselila za Beograd gde je nastavila školovanje na Visokoj ženskoj školi. Završila je slikarsku školu i postala nastavnica crtanja.

Uz pomoć Ljube Kovačevića, tadašnjeg ministra prosvete, postala je nastavnica crtanja u Višoj ženskoj školi u Kragujevcu.

Upisala je i studije ruskog jezika, ali nije uspela da ih završi.

Milica je u inostranstvu usavršavala slikanje. Međutim, zbog bolesti se povlači.

Godine 1904. Obolela je od tuberkuloze kostiju, zbog čega ostaje nepokretna.

Nekoliko godina pred Prvi svetski rat, Jovan Skerlić pomaže Milici da se zaposli kao nastavnica u Drugoj ženskoj gimnaziji. Milica je svoje prve književne radove slala Skerliću u Prvom književnom glasniku.


Korice Miličinog romana „Ispovesti“

Čuvenog Jovana Skerlića zvala je svojim učiteljem. On je pomogao i priređivanje Miličinog romana „Ispovesti“ i uredio pripovetke za zbirku“ Smrt i život“.

Pre rata je objavila zbirku pripovedaka „Ispovesti“ u izdavačkoj kući S.B. Cvijanovića, koja je u to vreme bila jedna od najcenjenijih.

Veliša Joksimović konstatuje da su porodica i bolest dominantni u Miličinim delima.

„Na prisustvo porodice u Miličinom stvaralaštvu ukazuje i Jovan Skrelić, koji u njenoj prozi, osim „slovenačke nežnosti i samilosti, i nečeg srpskog, nacionalnog, domaćeg“, ali „ne srpskog sa beogradskog korzoa, no srpskog što podseća na one male i čiste varošice naše“, u kojima porodica još nije prazna reč“, napisao je Veliša Joksimović u tekstu Stvaralačka istorija i pripovedački postupak Milice Janković, Nova realnost iz sopstvene sobe, Književno stvaralštvo Milice Janković.

 


Miličini književni motivi – porodica i bolest

Prema pisanju Veliše Joksimovića, čuvena srpska književnica Isidora Sekulić je za Milicu govorila da je puna duha i plemenitosti i da kao i njena dela pored „tople, južne strane ima i severnu, mračnu stranu“.

Osobenost Miličinog stvaralaštva jeste što njeni „junaci iz isvakodnevnog života, nisu predstavljeni kakvi jesu, već kakvi bi trebalo da budu“, piše V. Joksimović. Takođe, Milica je pisala i priče za decu čije je junake pronalazila u svakodnevnom životu. U pričama za decu posvećivala je pažnju prirodi i životinjskom svetu.

Joksimović je ocenio Miličino stvaralaštvo kao podređivanje mašte istini.

„Čudim se zašto pisci ne pišu samo istinu. To bi bilo i lakše i lepše. Oni pozivaju u pomoć maštu  koja je često umorna i nemoćna“, zapisao je Veliša Joksimović Miličine reči.


Pripovetke „Ljudi iz skamije“

Njena dela su bila najčitanija u međuratnom periodu. Sarađivala je i objavljivala je tekstove u Politici, Ženskom pokretu, Ženskom svetu, Srpskom književnom glasniku  i drugim relevantnim časopisima tog vremena..

Prvi svetski rat je provela na lečenju u Splitu, Vrnjcima i Trsteniku. Za vreme rata prevodila je Tolstojevu trilogiju „Detinjstvo, dečaštvo,mladost“.

Kako se navodi u tekstu u okviru projekta „Knjiženstvo“, roman „Plava gospođa“, važan je za ženski pokret i žensku književnost. Roman je objavljen 1922. godine. Veliša Joksimović je takođe pisao da se „Milica obraćala ženama i da su njene junakinje karakterisale strahovi, slabosti, patnja, sumnja i porazi.“

Milica je podržavala socjalističke ideje. Družila se sa sestrama Milicom i Ankom Anđelković, aktivistkinjama radničkog pokreta. Anki Anđelković, Milica je posvetila pripovetku „Gospođa Anka Anđelković“.

Opaka bolest je sprečila ovu nadarenu Gradištanku da nastavi svoje angažovanje u prosveti i javnom životu. Nažalost, Milica je penzionisana 1926. Godine, ali od tada se posvećuje književnom stvaralaštvu.


„Život i smrt“ Milice Janković

Znameniti književnici tadašnjeg vremena su organizovali humanitarno književno veče kako bi Milica mogla da nastavi lečenje u Parizu. Tu su se našli velikani kao što je Desanka Maksimović, Isidora Sekulić, Sima Pandurović, Vladimir Ćorović…

Kraj dvadesetih godina dočekala je nepokretna u krevetu. Umrla je 1939. u Niškoj banji. Sahranjena je u Beogradu, a posmrtne govore održali su Sima Pandurović, Isidora Sekulić, Pavle Stefanović, Dragiša Vasić.

Zbog bolesti se nije udavala.

Milica je do smrti ostala odana književnosti. Čitana je širom bivše Jugoslavije i njen opus iznosio je 2000 stranica.

Pored pomenutih romana „Ispovesti“ i „Plava gospođa“, u Miličinom književnom opusu mogu se naći i dela: Pre sreće, Bolesno srce, Priče iz Minhena, drama Mučenje i nada, Smrt i život i dr.

Veliko Gradište ne zaboravlja Milicu Janković.

Kako se varoš u kojoj je provela detinjstvo trudi da se Milica ne zaboravi, za E-Braničevo priča Milena Dimitrijević, direktorka Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ iz Velikog Gradišta.

„Priređivanje naučnog skupa u našoj biblioteci je do sada najveći učinak  u osvetljavanju književnog opusa Milice Janković i čuvanju sećanja na ovu autorku koja je za života bila čitana i poštovana, a potom gotovo zaboravljena. Iako je u Gradištu provela samo deo detinjstva, ono će se provlačiti kroz njeno stvaralaštvo kao mesto u kojem se osećala spokojno i srećno. Sa željom da osvežimo sećanje na nju, ali i da skrenemo pažnju stručne javnosti, kontaktirali smo rukovoditeljku projekta Knjiženstvo, prof. dr Biljanu Dojčinović koja nam je, zajedno sa doktorandkinjom Jelenom Milinković, pomogla da okupimo veliki broj vrsnih proučavalaca književnosti koji su izlagali svoje radove na naučnom skupu“, kaže Milena Dimitrijević.

„Pored stručnjaka koji su napisali odlične radove, prisutni su bili i zavičajni proučavaoci književnosti koji su nam ustupili arhivsku građu (pisma, fotografije) koja je obogatila zbornik radova „Nova realnost iz sopstvene sobe“. Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ iz Velikog Gradišta i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ iz Beograda izdavači su ovog zbornika, podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja,“ dodaje direktorka Dimitrijević.

Upravo zahvaljujući poznavaocima Miličine umetničke zaostavštine, osvežava se sećanje Gradištanaca na slavnu sugrađanku, a njen trag ostaće neizbrisiv u srpskoj književnosti.

Tome svedoči i internet – čudo današnjice, gde se obrela i junakinja ove naše priče. Na Fejsbuku postoji profil pod nazivom Milica Janković – književnica. Nema podataka o tome ko vodi ovaj profil, a na njemu je samo jedna Miličina fotografija, ujedno i jedina koja se može naći na internetu, ali i po arhivama.
Na Fejsbuku ukratko o Milici Janković piše:

Milica Janković je rođena u trgovačkoj porodici. Imala je dve starije sestre i mlađeg brata. Osnovnu školu završila u Velikom Gradištu, šest razreda Više ženske škole i Slikarsku školu (1902) u Beogradu. Potom je učitelj veština u Višoj ženskoj i Učiteljskoj školi u Kragujevcu (1902-1906). Godine 1904. je radi stručnog usavršavanja boravila u Minhenu. Naučila je ruski i francuski i prevodila je s ruskog. U 21. godini razbolela se od tuberkuloze i kostobolje. Rat 1914. je zatiče u Splitu na lečenju. Preko Italije i Grčke vraća se u Srbiju. Okupaciju 1915 — 1918. je provela bolesna u Vrnjačkoj Banji i Trsteniku. Posle rata je nastavnica crtanja u Drugoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. Lečila se u banjama, na moru i u Parizu (1928). Zatim je skoro 20 godina bila nepokretna, vezana za postelju. Pisala je pesme u stihu i prozi, pripovetke za odrasle, omladinu i decu, romane, putopise, skice, prigodne članke, književne i umetničke prikaze.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Znameniti Gradištanci na vebu” koji sufinansira Opština Veliko Gradište po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017 .godini.

–  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Preuzeto sa sajta: eBraničevo

Izvori:

knjizenstvo.etf.bg.ac.rs

Veliša Joksimović, „Stvaralačka istorija i pripovedački postupak Milica Janković“, zbornik radova Nova realnost iz sopstvene sobe, Književno stvaralštvo Milice Janković, Beograd, Veliko Gradište, 2015,  str.15-31.

Advertisements

Posted on 13. januara 2018., in Biblioteka, Iz arhive, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Zavičajni pisci. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: