Advertisements

Otkrijte tajnu vojvođanskih dvoraca

Vojvodina. Prostrana ravnica poznata po svojim žitnim poljima, tradicionalnim salašima, bujnim rekama, vrhunskim vinima… Po sremskom kulenu, karlovačkim i vršačkim vinogradima, futoškom kupusu… Po Lazi Kostiću, Jovanu Steriji Popoviću, Zmaju… Po Egzitu, Sterijinom pozorju… Po bjakovitim dvorcima. I zaista, na prostoru Vojvodine ima oko 60 ovih velepnih tajnovitih zdanja koja kriju najlepše i najmračnije priče bogatih veleposednika, trgovaca i zanatlija iz vremena austrougarske monarhije.

Njihova kulturna, istorijska i tradicionlna vrednost svrstava ih u nezaobilazne destinacije vojvođanskog duha i turizma, a svako ko želi da zaviri u ravničarski život 18, 19, i s početka 20. veka (kada su nastajali) ne sme da zaobiđe ove arhitektonske bisere. U zavisnosti od veka nastanka, građevine su uglavnom baroknog i klasičnog stila i predstavljaju pravi ponos severa Srbije. Iako većina dvoraca nije otvorena za posetioce, a nažalost, nije ni u zavidnom stanju, nekolicina je proglašena kulturnim dobrima od izuzetnog značaja, a mi vam predstavljamo neke u koje možete da zavirite.

Fantast – mesto gde san postaje java

Nestvarni Fantast

Nestvarni Fantast

Zasigurno jedan od najlepših dvoraca Vojvodine, smešten nadomak Bečeja na imanju od 2.600 jutara zemlje. Nastao iz ljubavi, a građen po inspiraciji i želji vlasnika, čuvenog Bogdana Dunđerskog. U njegovoj arhitekturi, njegovim temeljima, ležala je želja da bude lepotom dostojan dom onoj kojoj je namenjen. Ali, da sve ne bi bilo poput slatkorečive bajke, ona „kojoj je dvorac namenjen“, Mara Binjaški bila je žena vlastodrščevog kovača. U nedovoljno verodostojnim prepričavanjima sa kolena na koleno i generacije na generaciju, čini se da je Bogdan ljubavni bol nesrećnom mužu nadokanadio sa 21 jutrom plodne zemlje i nešto novca. Marom se nije ženio, ali je bila njegova družbenica sve do smrti. Crkva kraj dvora s mukom je spašena od uništavanja komunističkih hordi 1944. godine.

Možda upravo zato što je njene ikone, ukupno 63, oslikao veliki srpski slikar Uroš Predić, bliski Bogdanov prijatelj. Mara je i na njima ostala da traje. Na ikoni Bogorodice njen je lik. Bogdan je po svojoj želji sahranjen u svojoj crkvi. U Fantastu svakako treba videti čuvenu ergelu koju je osnovao sam Bogdan Dunđerski i upravo po najslavnijem konju te ergele zamak je i dobio ime. Zatim, treba obavezno videti pomenutu crkvu/kapelu Bogdana Dunđerskog sa sjajnim ikonostasom Uroša Predića; prelepe vrtove oko zamka, bazen olimpijskih dimenzija, malu farmu nojeva, Kaštel – mali zamak.

Kaštel Terlei (Zobnatica) – stara zvezda sa novim sjajem

zobnatica

Dvorac porodice Terlei nalazi se u opštini Bačka Topola, na poljoprivredno-turističkom kompleksu „Zobnatica“. Zgradu dvorca izgradio je spahija Đula Terlei na svom imanju 1882. godine. Pored dvorca na imanju je izgradio niz pratećih objekata (biroških kuća, ekonomskih zgrada, štala). Đula Terlei se bavio uzgajanjem konja i poljoprivredom, kao i većina spahijskih porodica u Vojvodini. Dvorac je izgrađen u duhu poznog klasicizma kao spratni reprezentativni objekat. Zgrada je osnove krstastog oblika, delimično malterisana, ali građena fasadnom opekom.

Na prednjoj fasadi je isturen centralni rizalit, a njegov pandan na zadnjoj strani je isturena terasa sa krovom oslonjenim na osam snažnih stubova. Centralni blok je kompaktne strukture koja se u krovnim masama završava četvoroslivnim mansardnim krovištem. Sa bočne strane se nalazi kula osmatračnica sa koje se vidi gotovo celo imanje. Krov na kuli je takođe četvoroslivni, koji na završetku ima manju piramidu. Sa zadnje strane, pedesetak metara od dvorca, na obali jezera se nalazi nekada tajni izlaz iz zgrade.Danas je imanje porodice Terlei nadaleko poznato kao Ergela „Zobnatica“. U kompleksu se nalazi hotel i restoran „Jadran“. Pored rasnih konja na imanju možete videti i divlje svinje, srndaće, nojeve i paunove. Dvorac je proglašen za kulturno dobro.

Ečka – mesto okupljanja bečke elite za koju je svirao Franc List

Ečka

Ečka

Lazar Agošton, vlastelin u Ečki je 1820. godine otvorio novi vlastelinski dvorac na levoj obali Begeja. Za svečano otvaranje se uređivao svaki kutak sela, doterivale su se kuće i čistila dvorišta i ulice, oblikovali drvoredi i pripremali slavoluci. Glavni kuvar je za tu priliku doveden iz Beča. Kočije i konji su blistali za doček 300 uglednih zvanica iz Beča i Budimpešte. Otvaranju je prisustvovao i čuveni grof Esterhazi, najbogatiji i najugledniji vlastelin u Ugarskoj.

Uveče 29. avgusta 1820. priređena je svečana bakljada da bi ujutru crkvena zvona objavila početak svečanosti i pozvala stanovnike Ečke na proslavu i osvećenje dvorca. Posle svečanog ručka, za gospodu je priređen lov, a za dame šetnja gondolama po Velikom jezeru i Begeju. Vrhunac svečanosti je bio ečanski bal koji je ličio na čaroliju – divne damske toalete, raskošne uniforme i raznobojne bengalske vatre duž mnogobrojnih staza u parku. Trećeg dana goste je svojim virtuoznim sviranjem oduševio Franc List, tada „čudo od deteta“.

Kaštel je godinama bio centar okupljanja ljubitelja lova, iz zemlje i inostranstva, čiji su česti gosti bili austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand i srpski prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

II svetski rat i ratna razaranja nisu zaobišla ni Kaštel, a vlasnici zauvek napuštaju Kaštel i odlaze u Ameriku. Od devedesetih godina XX veka dvorac Kaštel nalazi se pod zaštitom Zavoda za spomenike kulture.

Danas je ovo staro zdanje potpuno renovirano i pretvoreno u objekat koji će svojim gostima pružiti nezaboravan odmor u autentičnom ambijentu inspirisanom aristokratskom prošlošću.

Dvorac raspolaže sa 38 soba i 7 apartmana, koje su mešavina modernog i srednjevekovnog dizajna, pružajući gostima intimnu atmosferu, mir i pogled na velelepni park koji okružuje celokupno zdanje.

Dunđerski – kad je Laza sreo Lenku

Dunđerski

Dunđerski

Godine 1967. Vojvođanskom muzeju dodeljen je dvorac u Čelarevu na raspolaganje i upotrebu. Dvorac, smešten u parkovskom okruženju, izgrađen je u klasicističkom stilu. Podigao ga je ugarski plemić Nikola Bezeredi 1834-1837. godine, prema planu nepoznatog bečkog arhitekte. Od 1882. godine do II svetskog rata pripadao je čuvenoj porodici Dunđerski, a posle rata je nacionalizovan i korišćen u protokolarne svrhe. Dvorac su posećivale mnoge poznate i ugledne ličnosti iz javnog i umetničkog života u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. Između ostalih dvorac su posećivali Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić, koji je u čast Lenki Dunđerskoj, koju je upoznao u ovom dvorcu, napisao najlepšu ljubavnu pesmu “Santa Maria della Salute”.

Vojvođanski muzej je 1968. godine postavio u njemu stalnu izložbu stilskog nameštaja i predmeta primenjene umetnosti, koji su izrađeni u stilovima baroka i rokokoa do secesije i neoklasicizma i prikupljani širom Vojvodine.

Kapetanovo  – tajna plavog pramena

Dvorac je sagradio ondašnji župan Botka Bela 1904. godine. Osnovna koncepcija zgrade određena je idejom srednjovekovnog zamka. Dvorac Kapetanovo se nalazi u ataru van svakog mesta na putu Zrenjanin-Vršac u blizini mesta Stari Lec. Ima dva ulaza, a oko njega je bio prostran park sa fontanom. Dvorac je na licitaciji 1938. kupio bogati trgovac Franc Maj za miraz ćerki, koja ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu, po kome i danas nosi ime. Milan Kapetanov, je zadržao dvorac u svom vlasništvu do kraja drugog svetskog rata, kada mu je zakonom o nacionalizaciji oduzet.

Zgrada predstavlja primer izrazite neogotičke arhitektonske koncepcije skladnih proporcija sa svim odlikama romantičarske predstave o tipu i obliku objekta ove namene. Ukoliko ste ljubitelj neobičnih legendi, Kapetanovo će vam se još više dopasti. Naime, ono što ga čini veoma intrigantnim, jeste priča o “tajni plavog pramena: vlasnik dvorca  je imao dve ljubavi – ženu Emu i kocku. Kada je zbog druge izgubio dvorac, Ema se popela na najvišu kulu, polila benzinom i zapalila. Tada su govorili da od nje nije ostalo ništa, pa čak ni pepeo. Samo jedan plavi pramen kose koji je dugo lutao, a po nekima, i dalje luta oko dvorca…

Kao pojava, Kapetanovo predstavlja redak primer „poljskih dvoraca“. Položajem van naselja i arhitekturi primerenoj ovoj koncepciji, predstavlja izuzetno zanimljiv primer pseudosrednjevekovnog zamka.  Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja i u fazi je renoviranja.

Dvorac ili muzej?

Kada je u pitanju Vladičanski dvorac u Vršcu, zaista je teško dati odgovor na ovo pitanje. On je zapravo i jedno i drugo. Građen kao rezidencija banatskih episkopa, predstavlja važan spomenik kulture čiju posebnu vrednost čine kapela iz 18. veka i izvanredan barokni ikonostas. Dvorski nameštaj je reprezentativni komadni i garniturni nameštaj. Pretežno u duhu baroka i bidermajer stila, taj nameštaj je u savršenom skladu sa enterijerom. Dvorska biblioteka poseduje nekoliko hiljada knjiga i arhivske građe.

Pored toga, čitava rezidencija je svojevrsna izložba retkih i vrednih umetničkih dela. Prvi portret vršačkih episkopa iz 1763. godine, kabinet episkopa sa vrednim slikama, ikone na platnu čiji je autor Uroš Predić, dvorska biblioteka i veoma reprezentativan nameštaj, samo su neke od vredsnoti koje Vladičanski dvor čine svojevrsnim muzejom. Zbog toga, kada se sledeći put nađete u Vršcu obavezno posetite i Dvorsku ulicu  br. 20 – nećete se pokajati!

Kaštel Schulhoff – biser kraj Tise

23

Kaštel Schulhoff se nalazi pored mesta Padej, opština Čoka na severu Banata, Vojvodine, Srbije. Udaljen je od mesta Padej na kilometar hoda i od reke Tise na 800 metara. Kaštel Schulhof je savršeno mesto za svaku vrstu odmora ili događaja o kome će se pričati i sećati. Pogodan je za porodična ili prijateljska okupljanja, intimna venčanja, proslave, bankete ili prosto odmor kao beg od stvarnosti u lepšu stvarnost.Kaštel je sa druge strane opremnjen svim savremenim pomagalima u cilju razonode: od štapova za golf do terena za košarku, bazena, teretane, saune, bicikla, a nudi i jahanje konja. Kaštel se nalazi na zemlji od 5 hektara sa tri hektara prvoklasnog vinograda i vinarijom gde možete da probate vina i konjak.

Vladičanski dvor – simbol Novog Sada

Ponos Novog Sada

Ponos Novog Sada

Iako nažalost ne možete da zavirite unutra, ovom čuvenom dvoru u srcu Novog Sada uvek se možete diviti spolja. Štaviše, nema osobe koja će prošetati čuvenom Zmaj Jovinom ulicom u centru vojvođanske prestonice, a da neće zastati pokraj Vladičanskog dvora. Ipak, on je uspeo da i do danas ostane tajnovita palata za većiinu građana. Jedna od stvari koja često intrigira prolaznike ovog dvorca, upravo je njegov neobičan izgled. Naime, fasada Vladičanskog dvora je pored simbioze vizantijskih i istočnjačkih arhitektonskih elemenata, poprimila i elemente srpskih srednjovekovnih manastira. Tako je nastala palata nesvakidašnjeg izgleda i jedinstvene lepote. Ispred dvora se nalazi spomenik srpskom pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju, a u blizini je i čuvena Dunavska ulica.

Izvor: Blic

vojvodinaonline.com

serbia.com

dvorci.info

Kastelschulhoff.rs

Zobnatica.rs

 

Advertisements

Posted on 26. novembra 2017., in Iz istorije. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: