Advertisements

Da li je ovo najuticajnije delo u istoriji kapitalizma?

Oko 1495. Leonardo da Vinči lično zapisao je u jednu od svojih čuvenih beležnica listu stvari koje treba da uradi. Te liste, napisane obrnutim rukopisom (koji se čita u ogledalu), zajedno sa pratećim skicama, naprosto su veličanstvene: „Pronađi majstora za hidrauliku da ti pokaže kako se na lombardijski način popravljaju brava, kanal i mlin“; „Nacrtaj Milano“; „Nauči množenje iz korena od majstora Luke“. Ko je bio majstor Luka?

Portret Luke Paćolija iz 1495.

Portret Luke Paćolija iz 1495.

Majstor Luka, danas poznatiji kao Luka Paćoli (Luca Pacioli), bio je pravi renesansni čovek: obrazovan za trgovca, ali i mađioničar, šahovski majstor, ljubitelj pazli, franjevački fratar i profesor matematike, piše BBC. Danas se smatra najpoznatijim računovođom koji je ikada živeo, a iako ga nazivaju ocem dvostrukog knjiženja, on ga nije izmislio.

Taj dvojni sistem vođenja knjiga – danas poznat kao „venecijanski stil“ – korišćen je dva veka ranije, oko 1300. Venecijanci su napustii nepraktični rimski sistem pisanja brojeva i prihvatili arapske cifre. Možda su i ideju o dvojnom knjiženju preuzeli iz islamskog sveta, ili čak iz Indije, gde ima nagoveštaja da je ova praksa postojala hiljadama godina. Ili je to možda samo lokalni venecijanski izum, koji je iskoristio novu arapsku matematičku u trgovačke svrhe.

Pre nego što se venecijanski stil primio, računi su bili vrlo jednostavni. Rani srednjovekovni tgovci bili su nešto više od putujućih prodavaca. Nisu morali da vode računicu – samo su proveravali da li im je vreća puna ili prazna. Ali kako su se trgovačka preduzetništva italijanskih gradova-država uvećavala koji su postajali zavisniji od finansijskih instrumenata kao što su pozajmice i menjanje deviza, javila se i potreba za pažljivijim obračunavanjem.

Statua Frančeska di Marka Datinija (1335-1410) u Pratu

Statua Frančeska di Marka Datinija (1335-1410) u Pratu

Postoje brojne zabeleške o poslovima izvesnog Frančeska di Marka Datinija, trgovca iz Prata blizu Firence, koji je čuvao svoje knjige skoro pola veka, 1366-1410. Počinju kao neka vrsta finansijskog dnevnika, ali kako mu je posao rastao, trebao mu je neki prefinjeniji sistem.

Krajem 1394. Datini je naručio vunu iz Majorke. Šest meseci kasnije ovce su ošišane. Nekoliko meseci posle toga, 29 džakova vune stiže u Pizu preko Barselone. Vuna je podeljena na 39 bala. Od tog broja, 21 je otišla klijentu u Firencu a 18 u Datinijevo skladište, gde su stigle 1396, skoro godinu dana nakon poslate narudžbine. Potom su predate dalje u ruke preko stotinu podizvođača. Na kraju je šest dugih tkanina otišlo nazad u Majorku, preko Venecije, ali se tamo nisu prodale, već su iz Valensije poslate u Severnu Afiku. Poslednja tkanina je prodata 1398, skoro četiri godine nakon Datinijeve narudžbine. Na svu sreću, on je više od jedne decenije koristio venecijanski stil računovodstva pa je mogao da prati ovu izvanredno zamršenu mrežu transakcija.

I čime je to onda, jedan vek kasnije, hvaljeni Luka Paćoli doprineo u oblasti računovodstva? Jednostavno: 1494. napisao je knjigu.

„Zbirka znanja iz aritmetike, geometrije, proporcijama i proporcionalnosti“ (Summa de arithmetica, geometria, proportioni et proportionalita) bila je sveobuhvatna studija o svemu do tada poznatom o matematici – ispisana na 615 velikih stranica tesnog proreda.

Stockholms Universitetsbibliotek

U ovaj kolosalni udžbenik Paćoli je uključio i 27 stranica koje mnogi smatraju najuticajinijim delom u istoriji kapitalizma. Bio je to prvi opis dvostrukog računovodstva koji je objašnjen jasno, detaljno i sa brojnim primerima.Paćolijeva knjiga je brže dolazila do zainteresovanih zahvaljujući novoj tehnologiji: pola veka nakon što je Gutenberg napravio presu za štampanje, Venecija je postala centar štamparske industrije. Paćolijeva knjiga je štampana u 2000 primeraka i naširoko je prevođena, kopirana i falsifikovana širom Evrope.

Dvojno računovodstvo je sporo hvatalo korena, možda zato što je bilo tehnički zahtevno i nepotrebno za male biznise. Ali od Paćolijeve knjige ono se uvek smatralo vrhuncem umetnosti.

Kako se industrijska revolucija zahuktavala, ideje koje je Paćoli postavio postale su fundamentalne u poslovnom svetu. Sistem koji se danas koristi širom sveta suštinski je isti onaj o kojem je Paćoli pisao.

Njegov sistem je imao dva ključna elementa. Prvo, on opisuje metod za vođenje inventara a onda za ažuriranje svakodnevnih transakcija korišćenjem dveju knjiga – jedne kao grubog memoranduma, a druge kao organizovanog dnevnika. Potom se koristi treća, glavna knjiga – kao osnova sistema vođenja dvostrukih ulaza.

U toj glavnoj knjizi svaka transakcija je beležena dva puta. Ako prodate takaninu za jedan dukant, morate da zabeležite stavku za tkaninu i stavku za dukat. Dvostruko knjigovođstvo pomaže da se pronađu greške, jer svaki ulaz mora da ima i svoj duplikat, božansku simetriju koja je toliko privlačila renesanskog čoveka.

Portret Džosaje Vedžvuda oko 1780.

Portret Džosaje Vedžvuda oko 1780.

Tokom industrijske revolucije ovo dvostruko vođenje knjiga viđeno je ne samo kao vežba za matematičare perfekcioniste, već i kao sredstvo da se donose praktične poslovne odluke. Jedan od prvih koji je to uvideo bio je Džosaja Vedžvud, prodavac grnčarije. Kao uspešan biznismen, sa velikim profitom, nije mario za vođenje detaljnih knjiga. Ali 1772. Evropu je zahvatila teška recesija i potražnja Vedžvudovih ukrasnih zemljanih posuda je opala. Skladište se nije praznilo a radnici su sedeli dokoni. Vedžvud se okrenuo dvojnom računovodstvu da bi razumeo gde leži profit i kako da ga poveća. Shvatio je koliko ga svaki komad grnčarije košta i izračunao da treba da poveća proizvodnju a smanji cenu. I drugi su sledili njegov sistem i rođena je disciplina „knjigovodstvenog menadžmenta“, sistem merenja, referentnih tačaka i projektovanih ciljeva koji nas je neumitno doveo do modernog doba, zaključuje BBC.

Izvor: Blic

 

Advertisements

Posted on 26. novembra 2017., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: