Od prvih intimnih iskustava kako sa telesnog, tako i psihičkog aspekta, zavise buduće navike i odnos odgovornosti, a samim tim i zaštita reproduktivnog zdravlja. Živimo u vremenu koje je iz korena promenilo shvatanje najvećih vrednosti, uobičajenih navika i prihvatljivog ponašanja. U našem društvu, pod uticajem masovnih medija, danas se seksualnost naširoko propagira, a pred devojčice se postavljaju sasvim drugačiji uzori u odnosu na ono što su nekada bili ideali. Na svakom koraku su sadržaji koji mlade direktno „guraju“ u prva intimna iskustva koja neretko više nisu u tolikoj meri posledica emotivne vezanosti za drugu osobu, već praćenja trendova.

Mi živimo u doba industrijalizovane seksualnosti koja mnogima predstavlja izvor za laku zaradu. Polnost se često i naširoko u medijima nudi na jedan ogoljen način, bez ikakvih primesa ljubavi, tajanstvenosti i privatnosti. Internet, rijaliti, televizijski kanali na kojima se stalno emituju erotski programi, pornografski časopisi koji su svima dostupni skoro na svakom kiosku, tzv. „vruće linije“ i slično, na jedan vulgarizovan način prikazuju sve moguće prizore polnosti.

Mediji su učinili puno toga po pitanju razdvajanja ljubavi od seksualnosti i doprineli su njihovoj vulgarizaciji. Naglašavanjem seksualnosti i polne privlačnosti, vaspitavanjem da će, ukoliko budu bili polno atraktivni, ostvariti i sve druge ciljeve koje imaju, stvara se nezdravo stanje u mladom čoveku gde on prioritetno teži da bude polno privlačan, da telesno fascinira, da ostvari genitalnu vezu, i da na taj način stekne samopouzdanje i moć koji su mu neophodni za ostvarenje svega drugog što mu je potrebno.

Osim toga, sintagma „bezbedan seks“ koja se često promoviše u medijima, u sebi može skrivati podsticaj za seksualno eksperimentisanje kroz koju mladi ljudi dobijaju poruku „Uživajte u zadovoljenju seksualnog nagona, samo neka je bezbedno. Sve ovo nije ni obrazovno, ni vaspitno, niti bezbedno. Ljubav i seksualnost su različiti aspekti ličnosti koji se ne mogu posmatrati razdvojeno, zato što predstavljaju dve povezane i neraskidive funkcije čovekovog funkcionisanja – kaže Olivera Hajrović, specijalista medicinske psihologije.

Psiholog Olivera Hajrović često je u kontaktu sa mladima

Postavlja se pitanje kako se uopšte, u toj sveukupnoj društvenoj atmosferi, danas može pristupiti temi seksualnosti među mladima, kako definisati bilo kakva pravila i koje im pouke izreći, a da one stvarno do njih i dopru, jer je pre svega ugroženo njihovo reproduktivno zdravlje. Neželjena trudnoća, HIV, polne i druge prenosive bolesti i infekcije koje ukoliko uznapreduju mogu da izazovu ozbiljne, akutne komplikacije i na duže staze uzrokuju sterilitet, ili rak grlića materice ukoliko je reč o HPV virusu, neke su od najvećih opasnosti koje vrebaju mladu, neiskusnu osobu već prilikom prvih intimnih iskustava. Odgovor na pitanje koje je pravo vreme za to, kako bi se izbegli pomenuti rizici je različit. Iako je mahom u pitanju individualna stvar, moguće je, bar sa ginekološkog stanovišta definisati neke preporuke.

Uopšteno bi se moglo reći da je devojka „spremna“ za prvo seksualno iskustvo tri godine nakon prve menstruacije. Tada se može reći da su hormoni uspostavili neku ravnotežu u organizmu i da je telo spremno, bar sa stanovišta ginekologije. Naravno, to je pod uslovom da ne postoje drugi problemi i rizici. Ali, to je tek deo priče kada govorimo o prvim seksualnim iskustvima jer tu ima još mnogo aspekata, uključujući i zrelost same osobe, a idealna je situacija u kojoj mlada devojka može da se obrati majci za sve nedoumice koje ima – smatra dr Šana Stević iz požarevačkog Doma zdravlja.

„Presudna je uloga hormona“, objašnjava dr Šana Stević.

Njena kolegenica iz kučevačke opštine takođe ističe značaj hormonskog razvoja, ali napominje i još jednu veoma važnu stvar koju neretko zanemarujemo. Novije generacije, koje u šali nazivamo „hibridnim“ (jer deca izrastaju u mnogo više, korpulentnije i snažnije ljude nego što je to bio slučaj ranije) zaista na neki način i jesu „naprednije“ u smislu fizičkog razvoja:

Sada devojčice prvu menstruaciju dobijaju malo ranije, pa su kada je reč o građi i morfologiji, mnogo ranije spremne za prva iskustva. Tačnije, pričamo o uzrastu od 15 godina. Takav je bar moj ginekološki nalaz, a evo o čemu se radi: ako se danas već sa 11 ili 12 godina pojavi prva menstruacija, do 15. godine građa je već razvijena i samim tim one mogu da imaju odnose kao i starije devojke. I dobar deo njih to i čini. Nije zahvalno nagađati, ali prema mom iskustvu najmanje trećina petnaestogodišnjakinja već ima seksualan život. Ali, pošto nisu psihički zrele, sve to neretko prate polne infekcije, virusi i druge prenosive bolesti – poručuje dr Olivera Milić, ginekolog u Domu zdravlja Kučevo.

Dr Olivera Milić: „Trećina petnaestogodišnjakinja već ima iskustva iz intimnih odnosa“

Znajući da se nije promenila samo društvena slika, već i osnovna „biologija“, ne čudi što se granica stupanja u prve intimne odnose spušta i seže do osnovne škole jer njihovo telo im signalizira da je „spremno“. Ali, ono što se ne menja, a što je ključno za upuštanje u intimu i mogućnost da se nose sa odgovornošću da zaštite sebe i druge, i ne ugroze reproduktivno zdravlje, ono što se naziva zrelošću, psihičkom i emocionalnom, to, po svoj prilici ne prati telesni razvoj. Tako nastaje raskorak – adolescenti su s jedne strane razvijeni, ali sa druge i dalje ostaju deca.

To znači da oni ne razmišljaju o posledicama, a što je najgore, sada se u intimne odnose upuštaju jer je to „moderno“. Oni samo žele da probaju sve što vide negde ili čuju od drugih, a pošto su stalno upućeni na internet gde ima svega i svačega, ne čudi ta njihova velika želja da se upuste u sve i svašta. To podrazumeva promiskuitetno ponašanje i nedostatak svesti o tome šta se zapravo čini i uz koje opasnosti po zdravlje – dodaje dr Milić.

Izvor: eBraničevo