Advertisements

Danas je Mitrovdan – slava hajduka

Srpska pravoslavna crkva slavi 8. novembra dan Svetog velikomučenika Dimitrija, u narodu poznatiji kao Mitrovdan.

mitrovdan-dimitrije-solunski-6-620x350

Ovaj slavni i čudotvorni svetitelj rođen je u Solunu i bio je sin jedinac velikog solunskog vojvode, zbog čega je sa velikom pažnjom odnegovan i vaspitan. Međutim, Dimitrije nije želeo raskoš i bogatstvo već je želeo da propoveda hrišćanstvo. Zbog pomoći i zaštite koju je pružao hrišćanima, car Maksimilijan bacio ga je u tamnicu i naredio vojnicima da ga probodu sa devet kopalja. Nakon što su ga vojnici proboli, iz njegovog tela potekla  je čudesna tečnost (miro), lek koji je izlečio mnoge bolesne. Nad njegovim moštima podignuta mala crkva. I danas su mošti svetog Dimitrija u Solunu.

Njegovim čudima ne zna se kraja. Brojne su priče o njima. U jednom predanju pretvorio je babu u zlatnog goluba, kada je njeno unuče preplakalo tri dana i tri noći za njom. U drugom, škrtom bogatašu, koji nije želeo da pomaže ljudima, poslao je hiljadu miševa, koji su mu preko noći uništili svo bogatstvo.

Mitrovdan važi za hajdučku slavu, nekada se pevalo: „Đurđev-danak hajdučki sastanak, Mitrov-danak hajdučki rastanak“.  Na Mitrovdan se mrsi, bez obzira na to da li je sreda ili petak. Međutim, to je narodni običaj, tako piše u Srpskom narodnom kalendaru (D. Antonić), ali crkva se sa time ne slaže. Tog dana se ne izlazi iz kuće i ne primaju gosti, osim onih koji ovaj praznik slave kao krsnu slavu. To su ostaci verovanja iz davnih vremena kada je Mitrovdan spadao u novogodišnje praznike.

Sa Mitrovdanom počinje zimski period. Do Mitrovdana se jede sveže meso, a od Mitrovdana samo ono koje se suši tokom jeseni. Na ovaj dan se ne ide na put, svako treba da spava u svojoj kući. Žena na ovaj dan ne diraju vreteno, ćešljeve i makaze. Ako na ovaj dan bude mraza i pada sneg, takva će biti i cela zima.

 


Napisala Rea Mnc

Podaci preuzeti iz knjige Srpski narodni kalendar (Dragomir Antonić)

 

Advertisements

Posted on 8. novembra 2017., in Narodna verovanja i običaji. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: