ŠETNJA KROZ VREME, zbornik radova sa konkursa za Draganovu nagradu, objavljen u izdanju Udruženja građana „Snaga prijateljstva“ iz Beograda, 2017. godine, na 206 strana.

PUTOPISI STARIJIH

Ove godine organizovan je treći konkurs za najbolji putopis starijih osoba. Organizator i ovog konkursa je Udruženje građana „Amity – Snaga prijateljstva“. Konkurs je osnovala Beba Kuka, ćerka Dragana Kuke u znak sećanja na svoga oca i ona svake godine dodeljuje nagrade i finansira izdavanje knjige odabranih putopisa. Pojavom ovog konkursa, poslužimo se rečima Vidaka Maslavarića, pisca pogovora „je otvoren prostor za jedan od mogućih angažmana starijih, bez ograničenja u pogledu obrazovnog nivoa, društvenog statusa, mesta življenja… za one starije od 65 godina koji žive otvorenih očiju – čitaju, putuju, zapisuju i prikazuju se kao darovita putopisna pera.

Na ovogodišnji, treći po redu, konkurs su prispeli radovi 192 autora iz Srbije i okruženja. Konkurs je bio raspisan za pet oblasti: najbolju žensku putopisnu priču, najbolju mušku putopisnu priču, najbolju priču o putovanju po Srbiji, najbolju priču o putovanju u inostranstvo i najbolju putopisnu pesmu. Onda su po tri najbolja rada po oceni žirija iz svake kategorije i 15 pohvaljenih radova uvršteni uknjigu pod naslovom „Šetnja kroz vreme“ i objavljeni. To je knjiga B formata od 206 strana.

Prvonagrađeni su Jelena Lopušina za tekst „Park srpske heroine“ o Dijani Budisavljević, Aleksandar Damjanović za „Zemlju izuzetnih prirodnih lepota – Norvešku“, Dimitrije Janičić za tekst „Ulični turista ili šetnja kroz prošlost“, Zlata Rakić za tekst „U zemlji Džingis kana i divljih konja“, a Ljubomir O. Vujović za pesmu „Hilandar“.

Miljurko Vukadinovićč, književnik i recenzent knjige ocenjuje ove putopise kao dušopise, dodajući da su oni „duševne iskaznice, duhovna relaksacija, uživanje u putovanju… iskustvo koje pobeđuje vreme i godine, koje oplemenjuje“.

Preporučujem vam da pročitate ove iskrene beleške. U svom tekstu koji se nalazi u knjizi rekao sam da je „paradoks da ljudi u godinama koji slabije vide, više vide. Spori starački korak ne preskače detalje koje nestrpljiva mladost prenebregava, jer nema vremena za njih.“ Možda zbog toga, zbog tih sitnica koje su primetile staračke oči, treba pročitati ovu danas sve ređu vrstu književnog stvaralaštva – putopise ljudi koji sve manje putuju.

Završimo ovu belešku konstatacijom koja stoji na korici „Nisu bitne godine vašeg života, bitno je kakav život živite u godinama koje imate.“

Prikaz napisao Dimitrije Janičić