Advertisements

Slobodan Stanišić: Skloni smo brzom zaboravu

Književnik o serijalu „Deca čitaju srpsku istoriju“, koje su otkupljene za biblioteke u Srbiji, više nego sve druge knjige zajedno.

Ovaj autor ima iza sebe inpresivno stvaralaštvo: objavio je više od 125 knjiga – romana, zbirki, priča i pesama (za koje je dobio sve najznačajnije nagrade), autor je 12 antologija, monodrama, radio-drama za decu, radio -komedija, uređivao je dečje listove i časopise „Neven“, „Lenji Gaša“, „Zmaj“, „Čika Jova“, radio kao urednik u RTS.

* Kako je nastao ovaj serijal? Kako ste se odlučili li za pojedine junake?

– Sve se dogodilo namernom slučajnošću. Prva zamisao je bila da izdavač objavi moje tinejdžerske romane, što je započelo „Tangom za troje“. U razgovoru na Sajmu knjiga, ta ideja se spontano ugasila. Svuda oko nas bila su mnogobrojna izdanja knjiga za mlađi uzrast stranih autora. Upitali smo se – zar nema naših ličnosti koje mogu da budu junaci detinjstva? Predložio sam odmah Nemanju, a njegovi potomci Stefan, Uroš, Dragutin, Milutin, Stefan Dečanski, Dušan i Uroš Nejaki, nametnuli su se sami. U izuzetnoj opremi i sa sjajnim ilustracijama na sledećem sajmu pojavilo se prvih osam knjiga. Čim ih je ugledao na štandu, direktor „Pčelice“ Goran Marković je rekao: „Idemo dalje!“ To se, inače, dogodilo pre nego što je serijalu dodeljena nagrada Sajma. Što se izbora likova tiče, brzo smo shvatili da nam nedostaju, uslovno govoreći, ženski likovi. Tako je sledeća edicija započela kneginjom Milicom, Jefimijom, Simonidom i princezom Oliverom. Treći serijal počinje Čučuk Stanom i Hajduk Veljkom, a završava se Karađorđem i Milošem.

* U kojoj meri ste se pridržavali pouzdanih istorijskih činjenica, a gde je vaša mašta?

– Svi likovi, godine i datumi su istiniti. Nevolja je što o nekima ima malo podataka, tako da su nepravedno i brzo pali u zaborav. Pošto volim da se oslanjam na ono što je u knjigama, odlazilo mi je dosta vremena na istraživanje i pronalaženje zrna priče. Izmišljeni su, najčešće, sporedni likovi, sluge, poneki detalj koji čini priču uverljivom.

* U proučavanju građe za ove knjige, šta vas je najviše iznenađivalo?

– Naša sklonost brzom zaboravu. Bolje je i duže pamtila usmena književnost, kad se sve prenosilo s kolena na koleno. Za jednu od knjiga nametao mi se lik majke kneza Lazara. Pošto je nisam nigde pronašao, išao sam do Akademije nauka i od vrhunskih istoričara saznao da je njeno ime ostalo nepoznato. Taj lik sam morao da izmislim.


BIK SIMBOL SNAGE

Serijal se završava knjigama o Karađorđu i Milošu Obrenoviću. Da li je teže bilo pisati o njima?

– Vreme njihovih života nam je bliže i podataka je više. Teškoća je u tome što ove knjige ne donose celovite biografije, već samo važan trenutak iz njihovog života. Iz tog trenutka treba sagledati njihov karakter, snagu i veličinu. Pokušao sam da uz njih uvedem u knjige i „junake“ bliske mladom čitaocu. Uz Miloša je, recimo, snažan bik koji ga prati od rane mladosti, da bi se pri kraju priče pretvorio u simbol snage naroda.

 


* Šta mladi čitaoci mogu da očekuju od nastavka serijala?

– Ona se već nastavila poetskom zbirkom „Zlato na svili“. To je posebno izdanje edicije „Deca čitaju srpsku istoriju“. Pesme govore o Božiću, Uskrsu, Svetom Savi, manastirima, ikonama i freskama. Nastavak obuhvata velikane srpske pismenosti, od Ćirila i Metodija do Vuka. Tu su osam knjiga s malo razvijenijom pričom, bogato islustrovane, a pojaviće se na predstojećem Sajmu.

* U današnjem svetu, mladima nije lako da se odupru raznim izazovima koji vode u površnost i banalnost?

– Knjiga je ta koja pomaže da razvijemo saznanje, da obogatimo maštu i ojačamo pamet. Tako su bar mislili najveći umovi čovečanstva. Nikola Tesla je pisao pesme i prevodio Zmaja. Ubeđen sam da je sklonost tehnološkim izazovima samo prolazni manir jedne generacije. Već sledeća će to prevazići i okrenuti se nečemu novom. Nemojte se iznenaditi ako se među tim novitetima nađe neka stara, lepa knjiga.*

U nekoliko priča vaši se junaci venčavaju. Jeste li namerno izabrali taj događaj iz njihovog života?

– Da. Doduše, Nemanja već živi u skladnom braku, ali već njegov sin Stefan Prvovenčani sreću nalazi tek u trećem braku s princezom Anom. Zamislio sam da u prosidbi prekrasne kćeri venecijanskog dužda, učestvuje Stefanov mali sin. Njegova otresitost i pamet imaju istorijsko opravdanje, pošto će kad poraste postati patrijarh Sava Drugi. A sama Anina prosidba opisana je kao avantura uz viteški turnir i borbu s gusarima.

* Kakva su vaša iskustva kad su u pitanju čitaoci?

– Na više književnih susreta roditelji su uz decu ispoljavali veliko interesovanje za Jelenu Anžujsku koja je opisana kao kraljica jorgovana. Bio sam iznenađen kada su i odrasli tvrdili da je to najlepša knjiga u serijalu, čak da su je pročitali po nekoliko puta.

* A Simonida?

– Najveći problem je bio objasniti mladom čitaocu postupak kralja Milutina. Zaista je čudno da se on u ozbiljnim godinama oženio petogodišnjom devojčicom. Međutim, u knjizi je ona opisana kao dragi kamen koji je naš nepobedivi kralj osvojio i doneo na svoj dvor. Simonida tu raste, uči naše običaje, sprema se da postane prava kraljica. Pritom će zavoleti naš narod, a ta ljubav će joj biti uzvraćena. Istinit je podatak da je ona patila za svojim ocem i da je želela da se vrati u Carigrad, s tim što je to u priči opisano na poseban način.

* U trećem serijalu obuhvaćeni su hajduci. Kako ste pronalazili materijal o njima?

– Pomogao mi je Vuk Karadžić. On je radeći u Negotinu kao carinik, dobro upoznao i družio se sa Hajduk Veljkom. On je opisao njegov život iz prve ruke. Tako nam je ostavio dragocen dokument o junaku koga mnogi porede s Milošem Obilićem. S tim što su Veljkovo junaštvo, čestitost, plemenitost, razdraganost i sve ostale osobine zabeležene rukom proverenog pisca. Njegovi podvizi su ponekad na ivici mogućeg, a stvarno su se odigrali. Šteta što o njemu nismo snimili film. To se odnosi i na Starinu Novaka i ostale. Kad se upoznate s njihovim životima, shvatite da su to bili obični ljudi koji su pod neobičnim okolnostima izrastali u ličnosti fantastičnih ostvarenja.

* Šta je osnovna zamisao serijala „Deča čitaju srpsku istoriju“?

– Deca dobiju nacionalne junake koji mogu da se, ako ne proslave, ono bar stanu rame uz rame sa stranima kojih je kod nas mnogo. Mislim sam da smo u tome uspeli, što je pokazalo moje druženje u školama u Čačku. U svakoj od desetak škola deca su čitajući ove knjige izabrala svoje junake i pred auditorijumom izvodila sadržaj. Bili su kostimirani kao kraljevi, kraljice i naši carevi, što je dokaz da je naša zamisao uspela.

PRINC DUŠAN KAO UZOR

* Koji je od opisanih likova bio najbliži vama ili vašem detinjstvu?

– To je svakako princ Dušan, mada zamisao nije bila da njega približim sebi. Ili obratno. Dušan bi trebalo da bude sličan svakom našem dečaku, pre svega po onome što je iskonsko u duhu našeg naroda. Tu pre svega mislim na narodno stvaralaštvo. Mi, po tradiciji, volimo decu, zato su nam ona hrabra, valjana i pametna. Kako bi se drukčije pojavio mlađani Miloš Vojinović koji je glavni junak pesme „Ženidba Dušanova“?

Izvor: Večernje novosti

 

Advertisements

Posted on 18. juna 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: