Advertisements

Kako naći smisao u najtežim životnim situacijama

Na poslednjem Beldoksu prikazan je dugometražni dokumentarni film „Nije još mrak“ o irskom režiseru Sajmonu Ficmorisu, koji boluje od amiotrofične lateralne skleroze (ALS), neizlečive neurološke bolesti. Sajmon je već potpuno fizički nepokretan u momentu kada je film sniman, zavisi od aparata i tuđe nege, ali i dalje je sposoban da radi posao koji obožava, a to je snimanje filma, i da oseti ljubav svoje porodice.

maxresdefault-1glglgl-1000x500

Ono što možemo da vidimo u ovom dokumentarnom filmu je upravo suština logoterapije, humanističke i egzistencijalističke psihoterapije čiji je tvorac neurolog i psihoterapeut Viktor Frankl.

Osnovna ideja logoterapije je da život ima smisao i da ga zadržava u svim uslovima i pod svim okolnostima, čak i kada se čini da su te okolnosti nepodnošljive i neizdržljive. Viktor Frankl je bečki neurolog koji je preživeo najgore strahote u koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata. Nakon zatočeništva koje je trajalo tri godine, prisilnog rada u logoru, izgladnjivanja i hladnoće, fizičkog i psihičkog ponižavanja zarobljenika, okružen bolestima, umiranjima i pogubljenjima u gasnim komorama, doktor Frankl je napisao knjigu Man’s Search for Meaning za devet dana. Doživela je neverovatan uspeh, samo u Americi je prodata u više miliona primeraka i imala je preko 50 izdanja. Autor knjige i tvorac logoterapije je smatrao da je knjiga doživela uspeh zbog dominantne kolektivne neuroze u decenijama nakon Drugog svetskog rata, jer ljudi sve više pate zbog osećanja besmisla i praznine života.

Logoterapija je odličan metod lečenja noogene neuroze, za koju on misli da je posledica nemogućnosti pronalaska životnog smisla i da je u modernom svetu dominantna frustracija u volji za smislom. Viktor Frankl kaže da je prevashodno knjigom želeo da pomogne ljudima koji su suočeni sa patnjom u najgorem obliku, na primer bolesnici koji se suočavaju sa neizlečivim bolestima i fizičkim patnjama tokom te bolesti. On smatra da život ima smisao i da ga zadržava do samog kraja, do poslednjeg izdisaja, ali da je od presudnog značaja da se svaki pojedinac preda tom smislu i svako mora da pronađe vlastiti smisao.

Svaki pojedinac, kako kaže doktor Frankl, ima svoju specifičnu misiju i zadatak u životu

Svaki pojedinac, kako kaže doktor Frankl, ima svoju specifičnu misiju i zadatak u životu.

Koncentarcioni logor je ovde samo jedan od primera stravičnih okolnosti u kojima se odigrava čovekova egzistencija i borba za goli život. Postoji scena u knjizi u kojoj se tek pristigli zatvorenici tuširaju i prinuđeni su da ostave svoje stvari, garderobu, obuću, ošišani su i obrijani u potpunosti i autor, koji se priseća tog događaja, kaže: „Čekajući tako na tuš, jasno smo videli svoju golotinju. Više nismo imali ništa do svog obrijanog golog tela; sve što smo posedovali bio je, doslovno, goli život“. Čak i u ovakvim okolnostima čovek može da pronađe životni smisao. Svaki pojedinac, kako kaže doktor Frankl, ima svoju specifičnu misiju i zadatak u životu, u tome niko ne može da ga zameni i svačije postojanje je jedinstveno, a život neponovljiv. Logoterapija kaže da životni smisao može da se ostvari na tri nivoa: stvarujući neko delo; doživljavajući neku vrednost i trpeći.

Doživljavanje neke vrednosti se ogleda u uživanju pred nekom veličanstvenom prirodnom lepotom, umetničkim delom, ali takođe u doživljavanju druge osobe, tj. u ljubavi. Poslednji nivo je smisao trpljenja i on se javlja kada su ljudi suočeni sa okolnostima koje ne mogu nikako da promene, kada su u zarobljeništvu ili kada boluju od neizlečive bolesti. Logoterapija ne smatra da je osnovna briga čoveka traženje zadovoljstva i izbegavanje bola, već traženje smisla u životu. Kada se pronađe smisao, onda je moguće izdržati i nepodnošljive situacije. Smisao je individualan, ali najčešće su to drage i voljene osobe, nezavršeni poduhvati u budućnosti, neostvareni talenti, ali i svakodnevno uživanje u nekoj prirodnoj lepoti ili u prisećanju dragih uspomena.

Iz filma

Dok gledamo dokumentarni film Nije još mrak možemo u njemu da pronađemo sve ove osnovne ideje logoterapije. Sajmon doživljava početni šok nakon saznanja o bolesti, zatim sledi period emocionalne apatije da bi se na kraju pronašao smisao u godinama koje su preostale, čak će uspeti, zahvaljujući modernoj tehnologiji, da snimi novi film, jer se bavio poslom koji je obožavao dok je bio zdrav. Ljubav koju oseća prema ženi i roditeljska ljubav dok posmatra odrastanje petoro maloletne dece pomažu mu da svakodnevno pregura dan ispunjen fizičkom patnjom, bolovima i nemogućnošću da samostalno diše i jede. Želja da što više dana provede sa svojim voljenim osobama mu na neki način i produžava život, suprotno lekarskim predviđanjima i prognozama koje su mu na početku dali. Sajmonova volja ne može da utiče na izlečenje, ali može da pronađe smisao i svrhu življenja čak i u nepodnošljivim okolnostima.

Izvor: Citymagazine.rs

Advertisements

Posted on 7. juna 2017., in Biblioteka, Filmovi, serije i glumci, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: