Advertisements

Četiri decenije Muzeja afričke umetnosti

“Bilo mi je veliko zadovoljstvo da posetim Muzej afričke umetnosti u Beogradu, toliko formi čiste lepote za promatranje, toliko znakova za odgonetanje, toliko staza i tragova za praćenje što vode kroz visoravan Dogona, kroz zemlje Ašantija, kroz prostranstva Bambara”, napisao je Kenet Vajt, pisac i profesor na pariskoj Sorboni.

Daleko od bučnog centra srpske prestonice, okružen zelenilom i tišinom neuobičajnom za velike gradske sredine, Muzej afričke umetnosti, prvi i jedini muzej u regionu isključivo posvećen kulturama i umetnostima afričkog kontinenta, već 40 godina približava daleku Afriku srpskoj publici.

1205933100591990a956307372576171_v420middle202

Muzej afričke umetnosti: Zbirka Vede i dr Zdravka Pečara osnovana je 1977. godine pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda.

Tokom dve decenije provedene u zapadnoj Africi, prvo kao novinar, a kasnije kao diplomata i jugoslovenski ambasador u sedam afričkih država, dr Zdravko Pečar je zajedno sa svojom suprugom Vedom upoznao afričku istoriju, kulture i umetnosti, koje je potkrepio negovanjem bliskih odnosa sa ljudima Afrike, njihovim običajima i načinom života, podseća direktorka Muzeja Marija Aleksić.

Upravo su prijateljski odnosi sa afričkim državnicima i “običnim čovekom”, kao i velika istrajnost, omogućili dobrotvorima Pečar da sakupe vredne primerke kojidanas sačinjavaju zbirku afričke umetnosti.

Na ulazu u Muzej nalazi se čamac iz Gane, koji je Pečar dobio na poklon, a na njemu je natpis “Nyimpa kor ndzidzi” (Čovek ne može opstati sam), što je i naziv izložbe koja će biti otvorena 23. maja povodom 40 godina Muzeja.

Iznad čamca je i mapa Afrike koju je izradio Kolja Miljunović, samo jedan u nizu značajnih ljudi koji su bili uključeni u rad ove jedinstvene institucije.

Stalna postavka, koju su vizuelno osmislili arhitekte Slobodan i Saveta Mašić, a koncept prva direktorka Muzeja Jelena Aranđelović Lazić, nije promenjena od 1977. godine i predstavlja tradicionalne umetnosti naroda zapadne Afrike kao što su Bambara, Dogon, Marka, Malinke, Mosi, Bobo, Kisi, Baga, Dan, Gere, Senufo, Baule i Ašant.

Najviše su zastupljene maske i skulpture, koje čine inventar religijskih i drugih društvenih ceremonija, zatim kultni i magijski, ukrasni i upotrebni predmeti u drvetu, keramika, figure u mekom kamenu (steatitu) i reprezentativni izbor tekstila i muzičkih instrumenata.

Njihova najveća vrednost, prema rečima Aleksićeve, leži upravo u činjenici da su svi ti predmeti zaista i upotrebljavani, a Zdravko i Veda su ih prikupljali, dobijali pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka po selima Gane, Malija, Obale Slonovače, Gvineje, Burkine Faso.

Aleksićeva ističe da su ponosni zato što su priroda porekla i način dolaska do svih tih predmeta drugačiji od onih koji se čuvaju u drugim evropskim muzejima koji imaju dela afričke umetnosti.

“Muzej je nastao u vreme kada je politika nesvrstanosti i politika antikolonijalizma bila na vrhuncu zahvaljujući odnosima Josipa Broza Tita i kolekcija Muzeja je simbol prijateljstva tadašnje Jugoslavije i afričkih zemalja. Svi predmeti, izloženi u muzeju, predstavljaju bliske odnose između naroda i simbol su antikolinijalne politike koju je vodila tadašnja vlast”, rekla je Aleksićeva Tanjugu.

Ona kaže da je danas teže doći do predmeta, te se i zbirka Muzeja sporo dopunjuje i primećuje da se danas mnogi slični predmeti prodaju u suvenirnicama, na aerodromima, dok vrednost eksponata u beogradskom Muzeju afričke umetnosti leži u njihovoj nekadašnjoj upotrebi.

Muzej je otvoren sedam dana u nedelji i organizuje niz programa – od kreativnih radionica za decu koje prate tematske izložbe i likovnog konkursa za decu i mlade, preko kurseva keramike i grafike za srednjoškolce tokom zimskog i letnjeg raspusta, programa obuke studenata Filozofskog fakulteta – “Praktikum” do kursa svahili jezika, trodnevne manifestacije “Afro festival” i besplatnih programa za penzionere svakog prvog četvrtka u mesecu.

Deca su i najčešći posetioci Muzeja, rado dolaze da slušaju i uče o Africi, a svoje utiske i znanje pretaču u crteže učestvujući u likovnom konkursu koji je trenutno u toku.

Izvor: b92

Advertisements

Posted on 30. maja 2017., in Kultura u izlogu. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: