Advertisements

18 ČUVENIH AKADEMIKA U FOTELJI BROJ 29

„Čovečanstvo se nastanjuje u monokulturi; priprema se za proizvodnju masovne civilizacije“, napisao je Amin Maluf, citirajući Kloda Levija Štrosa u izuzetnoj knjizi „Fotelja na Seni“ (Izdavač „Laguna“, prevod Vesna Cakeljić).

Amin Maluf

Amin Maluf

Čuveni antropolog i etnolog K. L. Štros (1908-2009) bio je Malufov prethodnik u fotelji broj 29 Francuske akademije. Amin Maluf u ovoj nepretencioznoj, a impresivnoj knjizi piše o svih svojih 18 prethodnika, a kroz priču o njima i o četiri veka francuske istorije (koja se naravno prepliće sa svetskom), o raznim idejama i njihovoj istoriji, o pitanjima i danas aktuelnim…

Iako je zanimljivo, ostavimo po strani iz kojih sve izvora i kako je Amin Maluf, kada je 2011. seo u 29. fotelju Francuske akademije ispisivao i krojio ovaj brevijar kroz istoriju koji je svojim spisateljskim pečatom učinio i literarnom poslasticom.

Zlatno doba

Pišući o prvom akademiku u datoj fotelji Pjeru Bardenu, koji je u nju seo marta 1634, a utopio se u Seni 14 meseci kasnije, Maluf nam približava i kako je Francuska akademija nastala. Kako drugačije do li snagom duha.

Kardinal Rišelje

Kardinal Rišelje

Krenuli su da se okupljaju „ljudi međusobno ujedinjeni naklonošću prema lepim umetnostima“. A onda je čuvena, moćna politička figura tog vremena kardinal Rišelje našao načina da ponudi “ne bi li možda ta gospoda htela da osnuju družbu i da se okupljaju redovno pod državnim patronatom”. Nisu baš laka srca prihvatili ponudu, ali procenivši da će ih skupo stajati odbijanje, nađoše mudrog načina da se moćniku ne usprotive, a da ostanu svoji. Ideal epohe bio je odan i viteški čovek prosvetljenog duha, beleži Maluf i napominje: „I danas pričaju o tom prvom periodu ko o nekom zlatnom dobu u kojem su bez halabuke, bez pompe i bez drugih zakona, sem zakona prijateljstva, zajedno iskusili sve što jedno društvo ljudi od duha i razumnog života ima najslađe i najdražesnije.“

Filozofija i jezik smatrani su ključnim poslom Akademije, pri čemu se filozofija „tiče svake osobe koja želi da upozna svet“, posebno su dragocenim smatrani „razgovori koje su vodili časni ljudi o suštinskim temama, a jednostavnim rečima“, biti akademik jeste „posao koji će doneti čast vašem imenu, sreću vašem stoleću i slavu vašoj domovini“.

Glukisti i pičinisti

Veliki Kornej nije kao treći seo u fotelju 29 jer „akademici nisu hteli stvoriti utisak da kaljaju uspomenu na upravo preminulog Rišeljea, birajući čoveka koga je ovaj mrzeo, pa makar bio u pitanju i najveći pisac Francuske“. Umesto njega, izabran je mladi Fransoa Anri Salomon de Virlad, o kome Maluf beleži da je deo „tužne epizode u povesti akademije“.

Filip Kino

Filip Kino

Pišući o Filipu Kinou, četvrtom u fotelji 29, koji je bio “umešan korisnik i žrtva mode svog vremena“, odnosno o njemu kao libretisti kome su zamerani “frivolni stihovi”, odnosno lake note, Maluf daje i inspirativan pogled na odnos, današnjim jezikom govoreći, elitne i pop kulture.

Jedno od vrlo zanimljivih zapažanja odnosi se i na činjenicu da se Francuska u datom trenutku nalazila na deset godina od revolucije koja će uzdrmati njenu sudbinu, a elita je velikim sukobima i debatama učinila javni diskurs uzavrelim, deleći se na “glukiste i pičiniste” (pristalice tradicionalne opere i pristalice muzike na italijanski način).

Maluf se neretko bavi i sudbinom dela određenog akademika i nakon njegove smrti. Primerice, peti akademik u fotelji 29 bio je Fransoa de Kalijer, izabran decembra 1688, koji će kasnije biti ocenjen kao „rudnik političke mudrosti“, a čija su dela u periodu nakon smrti pala u zaborav. Recimo, njegovo delo “O načinu pregovaranja” i danas se smatra aktuelnim, a na engleski ga je preveo sekretar Vinstona Čerčila. De Kalijer je najveći deo svog dela zaveštao siromasima Pariza.

Najbolji premijer

U vreme kada je Andre Erkil de Fleri kao šesti seo u fotelju 29, ona je postala sedište najveće moći u Francuskoj jer je bio mentor Luju XV (koji se sticajem okolnosti kao dvogodišnji dečak obreo na prestolu) i u najboljem smislu i zadužio Francusku.

Andre Erkil de Fleri

Andre Erkil de Fleri

Neretko praveći konekcije i sa savremenim periodom, Amin Maluf podseća: „Kada su ga jednom ispitivali o periodima istorije u kojima je njegova zemlja imala najbolju upravu, bivši francuski predsednik Žiskar d’Esten odgovorio je bez oklevanja da je to bilo ‘ono sjajno vreme između 1726. i 1743, kada je vladom Francuske upravljao Fleri, najbolji premijer kog smo imali, čovek strogih načela koji je oporavio finansije zemlje a da se sam nije obogatio.“

Pišući o osmom akademiku u fotelji 29, Žan-Pjer Klaris de Florijan napominje i: “nežnost pesnika je više neoprostiva što je epoha nasilnija”.

Žan Pjer Klaris de Florian

Žan Pjer Klaris de Florian

Beleži Maluf i kako je kasniji branilac Kinoa bio Volter, a Florijana Emil Zola, kako je (tokom revolucije 1792) dekretom Konvencije društvo koje je osnovao Rišelje (na izvesno vreme) ukinuto avgusta 1793, a njegove prostorije u Luvru divljački opljačkane, šta se zbivalo sa Molijerovim zemnim ostacima i o čemu to zapravo govori.

Flurans umesto Viktora Igoa

Pjer Flurans februara 1840. tesnim glasanjem izabran je umesto Viktora Igoa. Maluf primećuje da će Igo deset meseci kasnije ipak ući u Akademiju, a da je Flurans vrlo značajan za razvoj anestezije i preteča današnjih neuroloških nauka i da je njegov sin Gistav bio blizak saradnik Karla Marksa.

Pjer Flurans

Pjer Flurans

Baveći se dvanaestim akademikom u fotelji 29 (Klod Bernar, koji je pristupnu besedu imao 27. maja 1869) daje osvrt na istorijske spoljnopolitičke okolnosti, na odnos “dve velike sile kontinentalne Evrope”, odnos Francuske i Nemačke: “Sukob započet jula 1870. između dve velike evropske nacije okrvaviće kontinent i biti teško breme po sudbinu celog čovečastva u više generacija.”

U vreme Druge republike, februara 1848, „sinovac Napoleona postao je putem glasačkih kutija prvi čovek u istoriji Francuske – a u to doba i jedini u Evropi – koji je poneo naziv ‘predsednik Republike.“ No, prvi predsednik će tri godine kasnije pripremiti državni udar pa ukinuti republiku, sebe proglasiti imperatorom i uzeti ime Napoleon III. Eh, kad čovek uzme svu vlast….

Masovna civilizacija

Čitavih 47 godina u fotelji 29 sedeo je petnaesti akademik Gabrijel Anto, samim tim bio svedok mnoštva zbivanja, njegov naslednik Andre Sigfrid (pristupnu besedu održao juna 1945) izabran je na vanrednom sastanku za koji su morale biti obavljene konsultacije i sa De Golom, a sedamnaesti Anri de Monterlan izvršio je samoubistvo 21. septembra 1972.

Gabrijel Anto

Gabrijel Anto

Malufov prethodnik Klod Levi Štros seo je u 29. fotelju 1974, a pišući o njemu i njegovom delu, Amin Maluf podseća da su posledice berzanskog kraha 1929. izrodile nasilne ideologije, da ekonomska kriza vodi u opštu klanicu, osvetljava značaj Rokfelerove fondacije, koja je najvećim umovima Evrope omogućila da prebrode razne političke i materijalne probleme, te je zaslužna za premeštanje intelektualnog centra iz Evrope u Ameriku…

Ističe da je istorijsko i moralno pitanje “da li bilans jučerašnje kolonizacije ili današnje mondijalizacije treba oceniti kao globalno pozitivan ili globalno porazan”. Napominje da se briga Kloda Levija Štrosa usmerila i na opasnost koju je smatrao pogubnom – “gmižuću uniformnost” jer “čovečanstvo se nastanjuje u monokulturi: priprema se za proizvodnju masovne civilizacije”.

Izvor: Blic

Advertisements

Posted on 30. maja 2017., in Iz istorije, Knjige, časopisi i pisci. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: