Advertisements

Od muze do monstruma – jedinstvena izložba posvećena Olgi, prvoj supruzi Pabla Pikasa

U Nacionalnom muzeju Pikaso u Parizu otvorena je prva izložba posvećena godinama zajedničkog života (1917-1935) španskog umetnika Pabla Pikasa i njegove prve supruge, ruske balerine Olge Hohlove. Ova izložba, koja se ekskluzivno fokusira na Olgu, upriličena je u čast stogodišnjice od njihovog upoznavanja.

Olga u fotelji, 1918.

Olga u fotelji, 1918.

Uz bogatu selekciju preo 350 umetničkih dela, slika, crteža, do sada nepoznatih pisanih i fotografskih arhiva, izložba pokušava da shvati Pikasova dela izrađena između 1917. i 1935. kroz njegov porodični i bračni život.

Olga Hohova rođena je 1891. u domu poručnika u Nižinu, današnjoj Ukrajini. Godine 1912. primljena je u prestižnu i inovativnu baletsku školu Sergeja Djagiljeva.

Olga Hohlova sa španskom maramom, 1917.

Olga Hohlova sa španskom maramom, 1917.

Kada je upoznala Pikasa, u proleće 1917. u Rimu, nekoliko godina pre toga napustila je Rusiju i pridužila se Djagiljevu u Parizu. Pikaso je tada U Rimu radio na kostimima i scenografiji za balet „Parada“ na muziku Erika Satija i koreografiju Leonida Masina.

Olga i Pablo venčali su se 12. jula 1918, u ruskoj pravoslavnoj sabornoj crkvi Aleksandar Nevski u Parizu. Kumovi su bili Žan Kokto, Maks Džejkob i Gijom Apoliner.

Tri igračice: Olga Hohlova, Lidija Lopukova i Ljubov Černičeva, 1919.

Tri igračice: Olga Hohlova, Lidija Lopukova i Ljubov Černičeva, 1919.

Kao savršen model Pikasovog klasičnog perioda, Olga je u početku slikana u vitkim elegantnim linijama karakterističnim za uticaj francuskog neoklasiciste Engra.

Često je prikazivana kao melanholična, dok sedi, čita li piše, što je nesumnjivo bila aluzija na prepisku koju je održavala sa svjom porodicom u Rusiji koja je prolazila kroz najtragičnije trenutke u istoriji zemlje.

Istovremeno, dok su se Olga i Pikaso uzdizali u društvenim krugovima, Ruska Imperija izgubila preko dva miliona vojnika u Velikom ratu i prolazila je kroz tešku ekonomsku krizu. Olgina porodica preživela je tragediju: otac joj je nestao, izgubili su društveni status, a pisma su stizala sve ređe i ređe dok na kraju prepiska nije sasvim prekinuta od 1917. do 1920.

Zamišljena Olga, 1923.

Zamišljena Olga, 1923.

Nakon rođenja prvog deteta, Pola, 4. februara 1921, Olga je postala inspiracija za broje materinske scene i kompozicije okupane u nevinoj mekoći. Porodične scene i portreti dečaka pokazuju smirenu radost koja je tada vladala u domu Pikasovih.

Forme su odgovarale Pikasovom interesovanju za antiku i renesansu otkrivenom u Italiji, a ponovo podstaknutim na porodičnom letovanju u Fontenblou 1921.

Pablo Pikaso, Majka i dete na obali, 1921.

Pablo Pikaso, Majka i dete na obali, 1921.

Olga je u Pikasovim radovima ovog perioda prikazna na statičan i promšljen način. Njen često prazan, dalek pogled je manifestacija stalne brige za porodicom, što je u savršenoj dvoznačnosti sa njenom lepotom.

Godine 1925. Pikaso je najverovatnije shvatio da je brak sa Olgom gotov. U aprilu se pridružio Djagiljevom baletu u Monte Karlu i slikao baletske igrače dok rade. Taj put je verovatno pojačao Olginu ogorčenost koja je, nekoliko godina pre toga, morala da prekine baletsku karijeru iz zdravstvenih razloga.

Slikar sa modelom, 1926.

Slikar sa modelom, 1926.

Onda 1927. upoznaje Mari Terez. Iako su držali aferu u tajnosti, ona je isplivala na Pikasovim slikama. Isto kao što se Olga pojavljuje u brutalnim i uznemiravajućim prizorima, Mari-Terez je inspiracija za serijal „Kupačica“ napravljenih u malom odmaralištu u Bretanji gde je porodica često boravila 1928-9. (i Mari-Terez u tajnosti).

I dok je Olga slikana u sivkastim, prigušenim tonovima, u teškim i oštrim oblicima, Mari-Terez je, naprotiv, u svetlijem koloritu, često u vrlo erotičnim pozama koje pokazuju svu energiju i radost koje je probudila u umetniku.

Enterijer sa devojkom koja crta, 1935.

Enterijer sa devojkom koja crta, 1935.

Olga je transformisana u preteću, monstruoznu ženu sa špicastim nosem poput bodeža i zlokobnim osmehom od uha do uha. U nekim slikama čak prekriva Pikasov autoportret iz profila, jasno pokazujući koliki uticaj i dalje ima nad njim kao umetnikom i muškarcem.

„Poljubac“ iz 1931, gde je jedna figura zatvorenh očiju, napuštena, a druga gleda a drugu stranu, simbol je pada i kraha veze.

Bista žene sa autoportretom, 1929.

Bista žene sa autoportretom, 1929.

Tridesetih godina Pikaso je slikao borbe s bikovima. I dalje je slikao i Terezu i Olgu, u sasvim različitim stilovima.

Njegov privatni život uticao je na njegov rad i prikazivao tragičnu dimenziju privatnog života, naročitobračne situacije koja je bila sve bolnija. Koride i raspeća su bili upečatljive metafore za to.

Raspeće, 1930.

Raspeće, 1930.

Novi Pikasov alter ego bio je Minotaur, simbol složenosti i dvoznačnosti odnosa koji je umetnik imao sa ženama početkom 1930-ih. Rastrzan između strasti prema Mari-Terez, koja je rodila Maju septembra 1935, i obaveza prema supruzi Olgi, Pikaso je svoju ličnu priču prebacio u antičku mitologiju. Nasilje ljubavnih veza i plahovitost želje personifikovani su prikazima otmica, scenama inspirisanim dionizijevskom antikom.

Minotaur otima ženu, 1933.

Minotaur otima ženu, 1933.

Pikaso je čak kreirao sopstvenu mitologiju, stapajući nekoliko ikonografskih izvora (minotaur, korida, raspeće) u Minotaurmahiji, tragičnoj bajci koja kristalno prikazuje haos u njegovom životu. U to vreme, 1935, na kratko je potpuno obustavio svoju produkciju.

Tokom te godine, kad se bračni par konačno razdvojio, Olgino prisustvo je postalo diskretnije i manje agresivno, odraz samoće i patnje žene koja je nastavila svakodnevno da piše čoveku koji je, pred zakonom, ostao njen suprug sve do njene smrti 1955.

Olga i Pol Pikaso, oko 1928.

Olga i Pol Pikaso, oko 1928.

Ubrzo posle Olgine smrti Pol je sakupio njene lične stvari i ti predmeti su doprineli da se otkrije priča o životu o kojem se dugo nije mogo znalo.

Tu su pisma na ruskom i francuskom, stare fotografije, razni predmeti, baletske patike, pačke, raspeća i almanasi – izvanredna sudbina žene koja je ostavila svoju porodicu 1912, ne znajući da je nikada više neće videti.

Izložba je otvorena do 3. septembra

Izvor: Blic

Advertisements

Posted on 19. maja 2017., in Kultura u izlogu. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: