Advertisements

Danas je Uskrs – Hristos voskrese

Pravoslavni vernici danas slave Vaskrs, najradosniji i najveći hrišćanski praznik, a jedan drugog pozdravljaju sa : „Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“.

us2

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Vaskrs, najveći hrišćanski praznik. Trećeg dana od kada je razapet na krst, Gospod Isus Hristos vaskrsao je iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život.

Crkvenim zvonima, litijom i prvom molitvom pred zatvorenim vratima Hrama svetog Save na Vračaru u ponoć je počelo obeležavanje Vaskrsenja Hristovog, događaja kojim je počela novozavetna istorija čovečanstva.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.

Prema odlukama Nikejskog sabora koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle proleće ravnodnevnice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Vaskrs je pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja.

Po crkvenom učenju, Isus Hristos je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju, zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Ovaj praznik spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikad ne pre. Najranije, po novom kalendaru, Vaskrs može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.

Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak, goreći na ognjištu, daje posebnu čar Božićnoj noći, tako i Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji su darovani.

Na današnji praznik vernici se pozdravljaju sa “Hristos Voskrese” na šta se odgovara sa “Vaistinu Voskrese”. Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Ovo je i omiljeni dečiji praznik, jer su prethodnih dana pomagali svojima mamama i bakama u farbanju jaja, a danas će moći da se zabave i takmiče čije je jače. Običaj je da domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Takođe, običaj je da se na Vaskrs prvo jede kuvano vaskršnje jaje, pa onda sve ostalo.

Takođe u srpskoj tradiciji postoji i običaj da za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Vaskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu. Takođe, ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje, a decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.

Izvor: Telegraf

Advertisements

Posted on 16. aprila 2017., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: