Bajkoviti grad, koji je nedavno proglašen najboljom kulturnom destinacijom na svetu, prema izboru portala World Travel Awards, u znaku je slavnog pisca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. U Sankt Peterburgu je na dan njegovog rođenja 11. novembra veliki praznik. I prvi vikend u julu u severnoj ruskoj prestonici je posvećen ovom geniju ljudske drame. Tada se na Nevskom prospektu mogu videti najbolji glumci obučeni kao Rodion Raskoljnikov, Ivan Pavlovič ili Aleksej Ivanovič koji izvode performanse.

Dostojevski je rođen u Moskvi i tu je proveo detinjstvo, ali je 1837. godine postao Peterburžanin, jer ga je otac sa bratom poslao na studije da bude inženjer, a institut se nalazio u dvorcu Mihajlovski. Međutim, Fjodor je prezirao matematiku, a obožavao Balzaka.

Narednih godina pisac je živeo u više od 20 stanova, pa je baš grad najvažniji „lik“ u njegovim knjigama. Svaki kutak podseća na Dostojevskog, pa i Petropavlovska tvrđava, u kojoj je čekao smrtnu kaznu zvog zavere sa Petraševskim, ali je, na kraju, proteran u Sibir.

Šetnja „u društvu“ Dostojevskog može početi sa bilo kog mesta u Sankt Peterburgu, ali prva njegova adresa je Vladimirski prospekt 11, gde je živeo od 1842. do 1845. godine. Uvek je tražio stanove u kućama „na lakat“, sa pogledom na crkvu. Ovde prozor gleda na ulicu Grafski. Kada je brat Andrej otišao da živi sa prijateljem, doktorom Aleksejem Rizenkampfom koji je lečio siromašne ljude, Fjodor je u razgovaru sa njima upoznao potpuno drugačiji prelepi grad. I napisao knjigu „Bedni ljudi“.

Delo „Braća Karamazovi“ napisao je u stanu na uglu ulica Kuznjecka i (sada) Dostojevskog. Tu je živeo do smrti, 28. januara 1881. godine, a ovde može da se poseti i muzej koji čine uspomene supruge Ane.

U Moskovskoj ulici, kod metro stanice Vladimirska, 1997. godine podignut je spomenik slavnom piscu, koji gleda ka crkvi. Baš na tom mestu je upoznao beznađe, očaj i alkoholizam, jer su se ovde u njegovo vreme nalazili pijaca, prljava dvorišta, širio se miris siromaštva, alkohola, bede. Detaljan opis atmosfere je pretočio u romanu „Zločin i kazna“. Na tom mestu je Raskoljnikov čuo da će izvesna osoba sutra u sedam časova biti sama u stanu i tu je dobio ideju da počini zločin. Knjigu je napisao u rekordnom roku i od nje zaradio 3.000 rubalja.

Preko puta metro stanice je lepa žuta zgrada Garde, u kojoj je Fjodor proveo dva dana u zatvoru jer je kršio cenzuru. Za to vreme čitao je „Jadnike“ Viktora Igoa.

Mladi 23-godišnji sudent, visok, veoma zgodan i izuzetno siromašan, Rodion Romanovič Raskoljnikov imao je samo jedan par čarapa i živeo u Stolarskoj ulici. Iz stana na drugom spratu izašao je jednog vrelog julskog dana i krenuo ka Kokruškinom mostu. Sto metara dalje, na zgradi Kuznjecki 7, nalazi se memorijalna ploča, jer je odatle Dostojevski „posmatrao“ zločin. U stan Raskoljnikova ne može da se uđe i vidi soba u kojoj se odlepljuju tapete i čuje buka iz 22 okolne krčme, ali može da se pređe famoznih 730 koraka do staričinog stana.

Naime, Raskoljnikov je bio visok, pa bi korake trebalo pomnožiti sa dva, preći Voznesenjski most, krenuti Gribojedovim kanalom, proći pored broja 67 (gde se nalazila policijska stanica), zatim pored broja 73 (gde je živela Sonja Marmeladova) i stići do 104 (gde je živela starica). Tu je Raskoljnikov bio tri puta i počinio zločin.

GROBLjE KAO MUZEJ

Na metro stanici Vladimirska može da se povoljno kupi ruža ili karanfil, a zatim uđe u voz narandžaste linije i izađe posle tri stanice.

Tako se stiže do manastira Aleksandar Nevski, gde se nalazi groblje Tihvinsko, na kojem su sahranjene mnoge poznate ličnosti: Čajkovski, Musorgski, Rubinštajn, Rimski-Korsakov, Glinka i, naravno, Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Njegovoj sahrani prisustvovalo je čak 40.000 ljudi.


Izvor:

Večernje novosti